Pisao sam njihovim roditeljima, dali su mi dozvolu... Ali, nisam mogao, to bi me dotuklo!

Svakog Svetog Jovana osetim istu jezu i tugu koja mi je razorila zdravlje. Posle te nesreće nisam više bio isti čovek iako znam da nisam odgovoran za njihovu smrt. Ipak, pod točkovima lokomotive, kojom sam ja upravljao, ugašena su četiri života. Nijedan od njih četvorice nije bio stariji od 17 godina.

Ovako počinje svoju ispovest mašinovođa u penziji Siniša Đorđević (63) iz leskovačkog sela Lipovica. Četvorica pripitih mladića pokušala su tog 19. januara 1997. godine da se "fićom" provuku između spuštenih polubranika na pruzi Niš-Skoplje. Trenuci mladalačke nepromišljenosti Siniši su zauvek promenili život. Iako mašinovođe ne snose odgovornost za smrt na šinama, Đorđević je sam sebi bio najstroži sudija. Danas je on ruina, preživeo je dva moždana udara, boluje od dijabetesa, hipertenzije, depresije... već tri godine je u invalidskoj penziji.

- Bilo je još gaženja, ali ovo mi je presudilo. Ne mogu da se pomirim sa njihovom smrću iako nema ni mrve moje krivice. Vozio sam brzinom manjom od propisne, nisam bio pod dejstvom alkohola, pokušao sam da zakočim, ali pri brzini od 98 kilometara na sat to je bilo nemoguće - kaže Siniša, koga te noći žitelji makedonskog sela Ilinden umalo nisu linčovali. - Ne zameram im, čak sam im pisao i tražio njihovu dozvolu da im posetim grobove. Tri porodice su dale pristanak, ali nisam mogao da odem, to bi me sigurno dotuklo. Posle toga nikada više nisam mogao da sednem u lokomotivu.

Zato i razume mladog kolegu, mašinovođu koji je pre dva meseca na pružnom prelazu u Donjem Međurovu udario u autobus, u kojem je nastradalo sedmoro putnika. Vratio se nedavno na posao, ali sada radi u administraciji.

- Nisam spavao četiri noći kada sam lokomotivom potkačio devojčicu staru dve godine. Nije joj bilo spasa. Zvala se isto kao moja ćerka. Ne znam kako se to detence našlo pored pruge, ali mi je trebalo četiri godine da se vratim poslu mašinovođe - priča taze penzioner Miroslav Stojanović iz Živkova, koji je od 36 godina staža lokomotivom upravljao punih 26 godina. - Svako od nas se nosi s tim kako ume. Sećam se da su nas kao mlade mašinovođe pripremali i govorili nam da nas čeka sve i svašta na pruzi, ali te na smrt niko ne može pripremiti.

"Pamtim jednog samoubicu"

- Ne želim da govorim o brojevima, svi su oni bili ljude bez obzira na to da li su sami odlučili da dignu ruku na sebe ili nisu procenili situaciju, odnosno opasnost. Eto, ja pamtim jednog samoubicu negde u Makedoniji koji mi je mahnuo izdaleka, a onda se bacio pod lokomotivu. Što je najgore, ostao je da uspravno visi na lokomotivi sve dok nije došla policija. Maltene smo se "gledali u oči". A ubio se jer ga je žena varala, policija je pronašla oproštajno pismo - priča Dragan Stanković (56) iz Pečenjevca, koji je i sam bio u situaciji da i njemu život bude ugrožen.

- Naleteo sam na "finišera" teškog 35 tona koji se navodno zaglavio. Srećom, niko nije nastradao. Ma, dešavalo mi se da na mene nalete vozilom dok prolazim pružnim prelazom. Kažu posle da nisu videli voz koji im je bio ispred nosa.

Stanković kaže da je na pružnom prelazu kod Niša, gde se pre dva meseca dogodila velika tragedija, i on imao nekoliko incidenata jer vozači prosto ignorišu upozorenja. Sa druge strane, Dragan hvali Pukovčane jer su vrlo oprezni kad je reč o ovom pružnom prelazu.

A nije u njihovom poslu sve sumorno i crno, ponekad se "bliski" susreti završe i bez žrtava ako se ne računaju polomljeni traktori, motokultivatori, motocikli...

- Jedva sam spasao batina jednog nesrećnika koji se motokultivatorom zaglavio između šina. Nekako je preživeo udar lokomotive, ali malo je falilo da ga žena dokrajči, jer su motokultivator kupili pet dana pre sudara - priseća se Miroslav, dok Siniša pamti kako je uspeo da sigurne smrti na traktoru spase seljake iz Dobrotina, babu i dedu i njihove dvoje unuka.

- Zvali me u goste, ma, pustite, ljudi, slavlje, život ste mi skratili - kaže Siniša.

Teško je zaustaviti samoubice

Kada neko reši da se ubije teško da ga neko može spasti. Uspeo sam da primetim jednu ženu koja je htela da se baci pod voz. Kada sam izašao iz lokomotive, da vidim kako je, htela je oči da mi iskopa što je nisam pregazio. Skolnili smo je s pruge i nastavili dalje. Posle dva sata sačekala je drugi voz i ostavrila svoj naum - kaže Siniša.