Neutešna majka nastradalog pilota: Čekala sam ga kao ozeblo sunce, zvao me je jutros i rekao "Leteću iznad naše kuće..."

U porodičnoj kući stradalog Zvonka, pre saznanja o sudbini pilota i koopilota, roditelji i nekoliko prijatelja i rođaka već su bili u suzama, zabrinuti, tužni.

Niko, međutim, još nije želeo da poveruje i najgore. Pročulo se da je navodno pilot katapultirao u naselju Čolakovići u Brasini...Sve neprovereno, nezvanično što brigu čini još većim i otvara put crnim slutnjama, ali zrno nada je postojalo.

- Pola sata pre leta, Zvonko me je pozvao rekao mi da izađem na terasu da će leteti iznad naših kuća - priča majka Mara - Čekala sam ga "kao ozeblo sunce", on je naš ponos i dika u svakom smislu i kao dete, i kao čovek i kao pilot. Šta se, u međuvremenu, desilo ne znam.

Otac Dragan kaže da zna sina u dušu, ali i njegova razmišljanja o letovima i kaže: Ko zna koliko puta mi je govorio da nikad, ni po koju cenu, ne bi ostavio nekoga u avionu, a on sam da katalputira. Nikada, naglašavao je, ne bi to učinio. Siguran sam da to ni sada nije učinio, jer ga krasi snažan moral, profesionalnost i čovekoljublje.

I Zvonkov stric, Vidoje, bio je pilot, potpukovnik avijacije JNA. Mlađi Vasiljević je tako nastavio vojničku i pilotksu tradiciju ovog časnog doma u Donjoj Borini.Vidoje je tragično poginuo, pre dvadesetak godina, ali ne u letu, već je pao sa kuće jednog prijatelja kom je pomagao u izlivanju kuće.