Konačno otkriveno zašto su ubijeni gardisti u Topčideru?

Jakovljević i Milovanović pronađeni su mrtvi 5. oktobra 2004. godine oko 9 ujutru. Prema rečima ovog oficira, ubistvu u kasarni prethodila je istraga jednog pripadnika tadašnjeg DB o švercu droge.

 

- Navodno sve je krenulo u Zrenjaninu. Jedan od glavešina bezbednosnih službi za taj okrug pratio je kriminalnu grupu koja se bavila trgovinom droge i švercovala narkotike ka Mađarskoj, a najverovatnije i dalje ka EU. Tada je došao do saznanja da se među dilerima nalaze i deca pojedinih oficira, ali i da je grupa povezana sa određenim ljudima koji su u to vreme bili aktivni u Vojsci. Prema saznanjima tog debeovca, štek za drogu bilo je upravo vojno podzemno sklonište Karaš na Topčideru - kaže sagovornik.

Kako je ispričao oficir u tužilaštvu, bezbednjak iz Zrenjanina tražio je da istražni organi upadnu u kasarnu. Tada je on i upoznat sa ovim slučajem, o čijim detaljima je svedočio u tužilaštvu. Međutim, kako tvrdi, tadašnji vrh Vojske i bezbednosnih službi odbio je takvu akciju kako se vojska ne bi kompromitovala u javnosti. 

 

Preko svojih veza u Vojsci, dileri su čuli da su razotkriveni, zbog čega su, prema rečima oficira, odlučili da isprazne štek. Očigledno je da su imali svoje ljude i u samom vojnom objektu na Topčideru jer su bili dobro upoznati sa organizacijom i do detalja isplanirali akciju, ali ih je splet nesrećnih okolnosti omeo u tome, a dvojicu nesrećnih gardista naveo pravo u smrt.

- Dilerima je rečeno u koje će vreme i kuda straža proći i oni su po tim smernicama isplanirali svoju akciju. Došli su naoružani dugim cevima i ušli u vojni objekat misleći da će se mimoići sa stražom. Međutim, Jakovljević i Milovanović su, navodno, kobnog dana kasnili sa obilaskom desetak minuta i naleteli su pravo na dilere, koji su, u strahu da će ih razotkriti, rešili da ih likvidiraju - ispričao je oficir.