Kod Duće u Šilerovu su dolazili brojni političari, svašta su radili, viski se točio na litre, a bio je i Čeda!

U kući u beogradskoj Šilerovoj, koja je bila sedište Zemunskog klana, bili su brojni političari, a redovni gost je bio i lider LDP-a Čedomir Jovanović!

Ovako svedoči Andrija Spasojević, zvani Prpe, rođeni brat ubijenog vođe Zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara, koji je prvi put posle 16 godina upornog odbijanja pristao da govori za medije. Ne skriva da je više puta bio u kući u Zemunu i da je tamo sretao brojne političare u svakakvim radnjama, a Čedomira Jovanovića optužuje da je Spasojeviću ostao dužan milione.

- Bila je to 2000. godina. Pošto sam bio na lečenju u Beogradu, posle saobraćajne nesreće, boravio sam kod brata u kući u Šilerovoj. Ko sve tamo nije bio... Brojni političari su dolazili, svašta su radili, pili alkohol, ma svašta još. Bio je i Čeda! Nego šta. Točio se viski na litre. Ali o njemu bolje da ne pričam - kaže Spasojević.

 

Dodaje da je Jovanović navodno ostao dužan veliki novac njegovom bratu.

- Bilo bi mu pametnije da vrati sve pare koje duguje... To su ogromne pare, milionski iznosi. Meni ne treba ništa, ali neka vrati Dućinoj supruzi i njihovoj ćerki - priča Spasojević.

Andriji smeta i nadimak koji je vođa Zemunskog klana imao.

- Kakav Šiptar?! Na šta to liči? Moj brat nije Šiptar. On je Duća. Nemojte više slučajno da ga zovete Šiptar - kaže Spasojević.

Dušan Spasojević i Mile Luković optuženi su za organizovanje atentata na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. Prilikom hapšenja u Meljaku su pružali otpor zbog čega su ubijeni. Iako je ova verzija o hapšenju zvanična Spasojević ima primedbe.

- To je bila nameštaljka. Njih su svi izdali. Istina je ono što je pričao Vojislav Šešelj. Njih su žrtvovali, sve druge su pohapsili, a njih su ubili. Kao pružali su otpor, ma kakav otpor, nikakav otpor nisu pružali, nego su im namestili - priča Spasojević.

Otkrio je i detalje svog teškog života.

- Imao sam dve teške saobraćajne nesreće i ostao sam trajno narušenog zdravlja. Ne vidim dobro, ubijen sam, nigde ne idem iz kuće, otac mi je oboleo, ne treba mi još stres i sećanje na tu prošlost i na mog brata. To mi je ogromna sekiracija i zašto sada o tome kad je prošlo 16 godina - završava Spasojević.