Jecaji supruge odzvanjali grobljem: "Joj Đorđe moj.. Ko li mi te ubi? Ljubavi moja, zašto su mi te uzeli? Kako ću ja dalje bez tebe…"

-Joj Đorđe moj. Ko li mi te ubi? Ljubavi moja, zašto su mi te uzeli? Kako ću ja dalje bez tebe… – kukala je neutešna druga supruga Jovana, grleći sanduk svog Đorđa.

Na poslednji počinak pored majke Mirjane i supruge Jovane, Zafiroviću je došao jako mali broj ljudi, a na sahrani nije bio prisutan ni jedan tast, odnosno nije došao da ispoštuje bivšeg zeta Dragoslav Kosmajac, kao i Mladen Mlađa Vejinović, koji se trenutno nalazi u zatvoru, ali je dao čitulju kojom se oprostio od zeta ”Živeo si lavovoski, lavovski si otišao”.

Zafirović je iza sebe ostavio sina Josifa od sedam godina iz braka sa ćerkom Dragoslava Kosmajca i ćerkicu od dve i po godine Aleksandru iz drugog braka.

“Postoji ljubav koju smrt ne prekida, tuga koju vreme ne leči. Kako početi i kako nastaviti dalje kada su svi putevi zatvoreni, sve rampe spuštene, svi mostovi srušeni. Sva pitanja bez odgovora, sve slike pred očima, a nijedna ne kaže ništa. Snaga je nestala, kako je skupiti i krenuti dalje. Kako… Ostaće uspomene i trag koji je zauvek obeležio naš život Zauvek ćemo te voleti – tvoja Jovana i Aleksandra”, stoji u čitulji sadašnje supruge i ćerkice.