Jecaji Aleksine majke odzvanjali grobljem: "Srce moje malo, zlato moje, sunce moje", drugari u suzama ispratili svog vršnjaka na večni počinak!

"Srce moje malo, zlato moje, sunce moje", čulo se naricanje nad kovčegom tragično stradalog Alekse Dimitrijevića (16). On je sahranjen na groblju u Novom selu u prisustvu nesrećnih roditelja, drugova iz škole i brojnih prijatelja i rodbine uz posmrtni marš i crvene balone.

Veliki broj đaka GTŠ "Neimar" prisustvuje sahrani. Došlo je celo odeljenje na čelu sa razredim starešinom Biljanom Milićević, kao i đaci iz drugih odeljenja.

Koliko je Aleksa bio omiljeno dete u školi svedoči veliki broj crvenih balona koje su mu drugari doneli sa centralnim na kojem je ispisano njegovo ime "Aleksa".

- Ne idi, srećo majkina, ne ostavljaj me - neutešna majka Zlatiborka, plakala je opraštajući se od sina.

Nad belim kovčegom čulo se naricanje "sunce moje, srce moje malo, zlato moje".

Tragično izgubljeni mladi život opelom je ispratio i sveštenik, koji nije mogao da obuzda suze, nakon čega je tiho rekao: "Bog da mu dušu prosti."

Povorka je krenula uz zvuke posmrtnog marša, a ljudi se priključuju koloni bez kraja.

Otac satima tragao za sinom

Otac Alekse Dimitrijevića satima je u petak trčao hodnicima niškog Kliničkog centra pokušavajući da dozna kako mu je dete, koje je u petak ujutro autobusom, u koji je udario voz, krenuo u školu. Ime deteta nije bilo ni na spisku nastradalih, niti povređenih, pa je nesrećni čovek više od tri sata očajnički pokušavao da dozna šta je sa njegovim sinom.

- Na kraju sam saznao da mi je dete poginulo - jedva čujno izustio je nesrećni čovek kroz suze.

"Izuzetan drug"

U neverici su i Aleksini drugari, koji kažu da će ga pamtiti kao izuzetnog druga.

"Možda je rešio da danas ne pobegne sa časova"

I Biljana Milićević, profesor i razredni starešina u Građevinskoj školi u Nišu, odmah je posle nesreće došla u Klinički centar. Jer, njeni učenici bili su u autobusu "Niš ekspresa", koji se sudario sa putničkim vozom. Sa koleginicom i direktorom došla je da bi se raspitala o stanju svojih đaka. I doživela šok.

Na spiskovima povređenih razredna je našla imena njena četiri učenika. Ali Aleksi dugo nisu uspeli da uđu u trag. Svi su ih uveravali: nije na spisku, ma dobro je, tu je negde...

- Niko ne zna šta se desilo sa Aleksom, evo već satima ga tražimo. Možda je rešio da danas ne pobegne sa časova - propitivala se sama sa sobom zabrinuta razredna.

Nažalost, posle nekoliko sati i Biljana je saznala najgore: Aleksa je nastradao na mestu nesreće.