Ispovest Srba napadnutih na Kosovu i Metohiji, preživeli su pakao!

Kada se grupa srpskih hodočasnika, njih oko 200, uputila danas na ruševine manastira Studenica Hvostanska, na Kosovu i Metohiji, nisu ni sanjali da će proživeti pravi pakao.

Još dok je molitvu držao otac Nebojša, u okolnim šumarcima su se čuli pucnji, a videli skriveni ljudi u žbunju.

 

- Kada smo sišli sa brda i došli do autobusa sačekao nas je potpuno haos. Albanski ekstremisti su napravili barikadu sa traktorom, prikolicom i gumama. Počeli su da bacaju kamenje na nas i brzo smo svi utrčali u autobuse. Bili smo preplašeni, ali sabrani. Molili smo se naglas, neke žene su polegale dole na pod autobusa, dok su stariji muškarci zaštitili mlade, tako što su seli do prozora. Stavili smo rančeve na prozore, a nakon sat vremena su stigle dodatne policijske snage Kosova, sedam-osam vozila i u celoj toj situaciji su se poneli vrlo nespretno, trčali su užurbano unaokolo očito ne znajući šta rade. Tek kada su ekstremisti razbili jedan prozor shvatili su koliko je opasna situacija. Tada su rulju saterali u jednu ulicu, rasklonili barikade i autobusi su mogli da krenu - priča jedna od devojaka koja je napadnuta.

Tu, međutim, nije bio kraj incidentima.

- Dok su autobusi izlazili iz sela, Albanci su trčali oko nas sa kamenicama i polupali nam pet prozora. Kasnije je policija zaustavila autobuse i napravila fotografije i izveštaj svega što se desilo - dodala je ona.

 

Ipak, i pored incidenta, mnogi su bili zadovoljni zbog posete Kosovu.

- Poslednji put sam bio u selu Istok pre pedeset godina, tada je vršena rekonstrukcija manastira koji je iz šestog veka. Iako je i tada Istok bio naseljen Albancima, nije nas niko plašio, napadao. Rođen sam u susednom selu Vrelo. Ono je bilo mešovito, a Studenica samo albanska. Međutim, tada smo Albance doživljavali kao komšije. Pet decenija nisam bio u tim krajevima, i ovaj napad ne predstavlja ništa u poredenju koliko je sretno moje srce što sam bio ponovo na tom svetom tlu - istakao je B. P. (70).