Infekcija od igle dovela je do gangrene, noga mu je pocrnela, a već u sledećem trenutku rekao je: "Šta ti je?! Neka je seku! Preživeću!“

Miloš Miša Petrović (34) iz Rajkovca kod Mladenovca otkriva za „Alo!“ da je posle 13 godina u paklu droge ostao bez noge i da se tek posle toga opametio!

- Sve je počelo sa mojih 17 godina. Bio sam mlad, mršav, nizak i iskompleksiran. Trčao sam za boljim društvom i naivno upao u kandže droge, misleći da je to in. Prvo su to bile rejv žurke po Beogradu i moji prvi dodiri sa ekstazijem, spidom i marihuanom... Posle prve rejv žurke i provoda pod stimulansima, bio sam ubeđen da je to ono što želim. Kasno sam shvatio da heroin pruža lažnu sigurnost - kaže Miloš Petrović i otkriva da je sa dva druga koji su umrli od droge popušio prvi džoint na školskom terenu i povukao prvu liniju heroina.

- Iscrtali su tri linije. Pitao sam za koga je treća, a oni su mi rekli: „Za tebe, brate“. Odbijao sam jer sam čuo sve najgore o njemu, ali sam posle nagovora poklekao. Taj osećaj kada sam ga ušmrkao bio je neverovatan. Obuzela me je neka toplina, sve je u trenutku postalo lepo. Odmah sam rekao sebi: „Ovo je ono što želim“. Međutim, tada nisam znao da je osećaj samopouzdanja bio lažan - priseća se Miloš i prepričava kako su počeli problemi i agonija.

- Posle nekoliko meseci drogiranja otišao sam na lečenje, ali bezuspešno. Vratio sam se ponovo na hors i tada su krenula skidanja, navlačenja, sve dok nisam upropastio psihu do te mere da od strahova i depresije nisam smeo da izađem na ulicu. Proveo sam kod nekog čoveka na rehabilitaciji u Novom Sadu 19 meseci, posle čega sam našao posao i devojku - priča Miloš i naglašava da je strastveni navijač Partizana, ali da sada ne može na utakmice.

- Sve je išlo lepo dok mi se nije „overio“ najbolji drug. Posle toga su ponovo krenule muke sa heroinom. Zbog infekcije od igle, 2017. je nastala gasna gangrena. Desna noga mi je otekla i pocrnela, bila je duplo veća od leve. Infekcija je počela da se širi na stomak i hitno sam prebačen u Urgentni centar. Lekari su mi rekli da takvo nešto viđaju jednom u šest meseci. Morali su da mi amputiraju nogu, govoreći da su mi šanse da preživim skoro nikakve! - nerado se priseća naš sagovornik.

- Ćaletu su klecala kolena, počeo je da pada. Ja sam ga uhvatio i viknuo: „Šta ti je?! Neka je seku! Preživeću!“ To je trenutak kada sam dobio neku neverovatnu hrabrost, a posle se više ničega ne sećam. Probudio sam se posle dva dana iz kome sa osmehom na licu. Pored mene je bila jedna mlada sestra, koja me je ljubazno pitala: „Jesi li se naspavao?“ Upitao sam: „Sestro, kada će biti amputacija?“, a ona je uzvratila: „Noga je već amputirana.“ Počeo sam da pipam i video da stvarno nema noge. Suzu nisam pustio! Posle 16 dana boravka u šok-sobi prebacili su me na plastičnu hirurgiju u Zvečansku bolnicu, a posle na Institut „Rudo“.

- Odlučio sam da pričam za novine samo da bih drugima dao primer da nikad ne krenu mojim putem! Droga je šarena laža koja ti na početku daje sve, a na kraju ti ostane karta u jednom pravcu! - kaže Miloš na kraju ispovesti.