Pop nije hteo da sahrani dečaka, zato što nije bio kršten

- Ovo je sramota za pravoslavlje i opštinu Bečej. Sveštenik nije došao na sahranu jer malog Filipa nisu stigli da krste. Pa zar dete nije zaslužilo da mu se održi opelo i da mu se oproste njegovi detinji gresi. Kako ga nije sramota od boga ako već nije od ljudi - rekao je očajni kum porodice upokojenog dečaka tokom sahrane i poručio popu da treba da se stidi, a meštane pozvao da ga bojkotuju u svim prilikama.

- Sram da ga bude. Zna da naplaćuje po 300 evra. Mališan ništa nije kriv, umro je nasilnom smrću. Pozivam sve meštane da ga ni za šta više nikada ne zovu. Ti, mali anđele naš, putuj spokojno. Neka ti je večna slava - tužno je izgovorio kum, nakon što je plavokosi i uvek veseli dečak Filip juče sahranjen u belom sanduku na lokalnom groblju.

Dete je ispraćeno uz jecaje, kuknjavu i jauke roditelja, majke Marine i oca Saše, mnogobrojne rodbine, prijatelja i komšija koji i dalje ne mogu da veruju da je saobraćanja nesreća zauvek otrgla Filipa od njih. Uz zvuke violine, koji su otopili i najtvrđa srca, ispraćen je mali Filip, koji je stradao u ponedeljak uveče u rodnom mestu, dok se s roditeljima i starijim bratom Nikolom vraćao sa dečjeg rođendana.

- Anđele majkin, srećo moja. Filipe moj, voli te mama - ponavljala je neutešna majka Marina, jedva koračajući uz slomljenog supruga, dok su išli za sandukom od kapele do grobnog mesta.

Majka nije izdržala ogroman bol, zajaukala je i pala u nesvest u trenutku dok su spuštali njeno čedo u raku. Nesrećoj ženi su pritrčali u pomoć i polivali je vodom dok nije došla k sebi. Pritrčao joj je i suprug Saša, koji je od nemoći zaridao i u očaju psovao sudbinu: "Zašto? Zašto u pi*ku materinu", spustivši se na zemlju pored Marine i zarivši glavu u njeno rame.