SRBE RAZAPINJALI NA KRSTU, UBIJALI MALJEM, VEŠALI.. "Glave nije imao, mučen je, paćen je..." Prošlo je 26 godina, a NIKO JOŠ NIJE ODGOVARAO ZA OVE ZLOČINE!

Šestog novembra 1992. godine na Glođanskom brdu na svirep način ubijeno je 126 Srba. To je bila kulminacija terora nad Srbima koji je trajao cele te krvave godine.

Zločin nad Srbima
Zločin nad Srbima, Foto: Youtube printscreen

Na Glođanskom brdu, kod Zvornika, pre 26 godina pobijeno je 126 civila i boraca Vojske Republike Srpske, koje su 1992. ubili pripadnici tzv. Armije BiH.

Šestog novembra 1992. godine na Glođanskom brdu na svirep način ubijeno je 126 Srba. To je bila kulminacija terora nad Srbima koji je trajao cele te krvave godine.

Među nastradalima je bio i Savo Kazanović.

- Izgubila sam ovdje brata 6. novembra. Glave nije imao, mučen je, paćen je... Niko do danas nije odgovarao za ove zločine – ističe sestra poginulog borca Radinka Ivanović.

I pored brojnih dokaza o zločinu na Glođanskom brdu još niko nije kažnjen.

Vojnici Vojske RS svirepo su pobijeni i na najbrutalniji način izmasakrirani, vezani žicom, razapinjani na krstu, ubijani maljem, vešani, odsecani su im delovi tela.

Tim stručnjaka sudske medicine koji je predvodio poznati patolog Zoran Stanković sa VMA, prilikom ekshumacije i identifikacije pokojnika utvrdio je da su bezmalo sve žrtve prethodno mučene i ubijene na veoma svirep način. O masakru su svedočila izmasakrirana tela i tela bez glave, ili pojedinih udova, ekseri i gvozdene šipke u lobanjama i grudima, lanci na zglobovima nogu i ruku, lobanje razbijene tupim predmetima, odsečene mošnice, spaljeni delovi tela. Samo tri otkopane žrtve ubijene su iz vatrenog oružja.

Uznemirujući video-snimak sa Glođanskog brda možete pogledati OVDE.

Haški tribunal kao saučesnik u Orićevim zločinima

Naser Orić je pred antisrpskim Haškim tribunalom oslobođen i nije proglašen krivim po komandnoj odgovornosti za ovaj zločin.

U svim pravosudnim predmetima do sada, domaćim ili Haškog tribunala, zvornička opština se pominje kao mesto gde su najstrašnije zlostavljani i ubijani muslimani. Posebno se izdvajaju dom kulture u Čelopeku, poljoprivredno dobro Ekonomija...

Ni u jednom od njih, međutim, nisu zabeležena stradanja srpskog stanovništva.

Za ove "podvige" Naser Orić je sa još devetoricom od velikog broja svojih saučesnika, Ukazom predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovića, nagrađen "zlatnim ljiljanom" - najvećim odlikovanjem za vojne zasluge Republike BiH. Prema kazivanjima malobrojnih preživelih, odgovorni za zločine su Naser Orić, Šaban Redić, Muhamed Čikarić i Senad Salkić. Neposredni izvršioci bili su, između ostalih, Veiz Bijelić, njegov sin Zoran Bijelić, Muhamed Redžić, Abdurahman (Mustafe) Redžić, Alija (Mustafe) Redžić, Aljo Redžić, Muhamed Rizić, Muhidin Rizlić, i još dvadeset muslimanskih bojovnika regrutovanih iz okolnih sela.

Sva srpska imovina u zaseocima Kamenice opljačkana je i do temelja uništena.

Dečak Slobodan (11) se vratio po psa pa brutalno masakriran

U julu 1992. godine na ovom prostoru desio i poznati monstruozni zločin Orićevih koljača.

Dečak Slobodan Stojanović (11) nije sebi mogao da oprosti što je izdao onoga ko ne bi njega nikada izdao.

A sutradan, pre doručka, dečak se iznenada zatrčao prema napuštenoj kući. Po svoju kucu. Otac i majka su uzalud trčali za njim, nisu uspeli da ga sustignu i zaustave...

Utrčao je pravo u ruke onima koji su i po Donjoj Kamenici ubijali i uništavali sve srpsko.

Albanka Elfeta Veseli, iz istog sela, poznavala je Slobodana. Imala je tog dana pune 32 godine, ali i morbidnu potrebu da i ritualnim iživljavanjem nad 11-godišnjim komšijom utoli mržnju. Tako je želela da se dokaže pred lokalnim "Alahovim ratnicima".

Slobodana je zverski mučila pred svima. Svukla je sa njega odeću i obuću i uzela nož...

Kada su godinu dana kasnije iz zemlje izvadili Slobodanovo beživotno telo prizor je bio užasan. Stomak mu je bio rasečen u obliku kvadrata, videli su se unutrašnji organi... Imao je bezbroj rasekotina po glavi... Noge su mu bile skroz polomljene.

Žena-monstrum tek na kraju je pucala iz neposredne blizine pravo u slepoočnicu golobradog dečaka. Metak je prošao levu čeonu kost i izašao kroz desnu.

Njegova majka Desa ubrzo je umrla od tuge.

- Nije Desa mogla više da izdrži. Prepuklo je majčino, a i moje srce. Ne znam kako sam još u životu. Moja Desa je otišla u velikim mukama, bolu i patnji za našim Slobodanom, koji je ubijen na najsvirepiji način. Ni lečenje u Beogradu, ni sve pažnje lekara nisu joj mogle pomoći. Ja se radujem odlasku sa ovog sveta. Valjda ću tamo negde biti sa mojim Slobodanom i njegovom presvisnulom majkom – pričao je otac malog dečaka Ilija Stojanović.

Ilija je preminuo 2015. godine.

 

 

Pratite nas na Instagramu i Facebook-u

PROČITAJTE VESTI KOJE SMO IZDVOJILI ZA VAS - OVDE!

 

Najnovije - Alo.rs