Bol za ćerkom je sve veća i veća
Najvažnije je naći smisao kada se desi takav gubitak. Mi se sa takvom mukom moramo nositi, ali je važno i u bolu i gubitku biti dostojanstven. Pokušavam upravo nositi moj bol tako da Tijana može biti ponosna. Nadam se da je nisam i da je neću izneveriti.
privatna arhiva
Mislio sam da vreme može da ublaži bol, ali je bol sve veća. Kada izgubiš dete, vreme ne može da pomogne – počinje svoju ispovest Igor Jurić, otac pre dve godine svirepo ubijene Tijane.
Ubistvo devojčice sa likom i glasom anđela zauvek je promenilo planove porodice Jurić iz Subotice, ali i mnogo toga u Srbiji po pitanju bezbednosti i traganja za nestalim osobama. Sve do 26. jula 2014. godine Igor Jurić, osim porodici, bio je posvećen sportu.
Otac: Đurići mi nisu izjavili saučešće
- O Draganu Đuriću ne razmišljam niti ću ali je moja obaveza da on zauvek bude u zatvoru zbog drugih mladih života. Njegova me porodica nije kontaktirala niti mi je izjavila saučešće. Možda je tako i bolje. Ja deci u njihovoj porodici želim sve najbolje, neka završe školu,neka imaju lep život ali ne znam ni kako bih se osećao da mi porodica ubice mog deteta izjavi saučešće. U stvari, možda i ne želim da znam. Da,bolje je ovako. U prethodne dve godine mi je najteže padalo to što se neke vaše kolege ni dan danas nisu opametile, Tijana je od strane nekih medija ubijena na desetine puta. Svaki put kada se iznosio detalj zločina nad Tijanom, svaki put kada je slika Dragana Đurića stavljena pored slike našeg deteta i Tijana i mi smo ubijeni i nanovo povređeni... - kaže otac.
- Od momenta kada Tijana više nije sa nama sve što me interesuje je bezbednost dece i kako poboljšati ono što u našem društvu ne valja. Živim Tijanin život i smatram da je to moja dužnost. Tijana je meni otvorila mnoga vrata, omogućila mi da pomognem drugima i zadužila me da se pobrinem za bezbednost dece – kaže otac.
Jurić podseća da je njemu kao roditelju uvođenje „Tijaninog zakona“ veoma važno i da njegov značaj treba i drugi da shvate.
- Tek će budućnost pokazati koliko je važno krenuti odmah u potragu za nestalima. To nije samo zakon na papiru već smo u poslednjih godinu dana imali više slučajeva u kojima je upravo on uticao da deca budu brzo pronađena – kaže Jurić, koji smatra da je to samo delić onoga što treba još učiniti i zbog čega je i osnovao Fondaciju „Tijana Jurić“.
- Već krajem oktobra, kada profesori i studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu završe svoj deo posla, Vladi Srbije ćemo podneti inicijative koje će poboljšati bezbednost dece. To je zahtev za doživotnu kaznu, uvođenje sistema „Amber alert“, javnog registra pedofila, registra nestalih osoba. Krećemo tada i sa prevencijom, da pokušamo da uvedemo obavezan čas u škole na temu seksualnog nasilja i edukaciju o bezbednosti, jer deca nisu upoznata sa opasnostima u realnom i virtuelnom svetu – kaže Jurić.
Tijana je 25. jula 2014. godine otišla u Bajmok da se vidi sa drugarima. Posle ponoći u društvu vršnjaka sa sportskog turnira u naselju Rata stigla je do dedine kuće. Pozdravila se sa društvom i krenula ponovo do terena da vrati majicu drugaru. Na zemljanom putu je presreće crveni „golf“, koji je vozio Dragan Đurić, mesar iz Surčina. Obara je vratima automovila, ona doziva u pomoć, ali je ubica na silu odvozi van Bajmoka. Potraga za Tijanom trajala je 13 dana.
Devetog dana od nestanka i ubistva njeni drugari uputili su pismo državnom vrhu Srbije, u kome su molili Tomislava Nikolića, predsednika, i Aleksandra Vučića, premijera, da im pomognu da nađu njihovu Tijanu, jer je „jako dobra drugarica, jedinstvena, vredna, uvek nasmejana, lepo peva, svira violončelo, uvek pomaže svima i jedino sa njom mogu da budu ono što zaista jesu”. Tek pošto je urađena provera svih telefona čiji su se vlasnici kobne noći nalazili u blizini Rate, pronađen je i Đurić, koji je priznao monstruozni zločin i odveo policiju na deponiju na putu između Svetozara Miletića i Čomnoplje, gde je zakopao telo.
Dok je trajalao suđenje, ubica je bio u subotičkom Okružnom zatvoru, a po izricanju presude od 40 godina zatvora za pokušaj silovanja i teško ubistvo prebačen je u zatvor „Nova skela”, namenjen najgorim kriminalcima i pedofilima u Srbiji. Tijanin ubica u takozvanom „Hajatu” uživa u mnogim pogodnostima, koje oko 50 odsto građana Srbije nema - klimi, internetu, teretani, računaru i drugim pogodnostima savremenog društva, što je, prema rečima Jurića, velika nepravda prema žrtvama.
Ovo su najsvirepije ubice dece u Srbiji
Dragan Nikolić:
U jesen 2005. u blizini železničke stanice Šangaj u Batajnici, kod napuštenih vagona u kojima su sklonište pronašli pijanci i klošari, sa 19 uboda nožem ubijena je učenica Tamara Ivanović (13). Tamara se tog dana vraćala kući iz škole, ugledala je čoveka kako leži na zemlji i odlučila je da mu pomogne. Nije znala da je ruku pružila monstrumu Draganu Nikoliću. koji je izbo kuhinjskim nožem u leđa i srce. Od Tamare je uzeo mobilni telefon, koji je sledećeg dana prodao za 1.000 dinara na pančevačkoj pijaci. Osuđen je na 40 godina.
Vladica Rajković:
Čovek-zver Vladica Rajković iz sela Vratarnice počinio je ovog meseca nezapamćeni zločin u Zaječaru kada je oteo, silovao, prebio i potom ubio trogodišnju Anđelinu Stefanović. Stručnjaci su utvrdili da je u momentu izvršenja krivičnog dela bio svestan svega što čini. Nalazi se u pritvoru.
Mališa Jevtović:
Beograđanin Mališa Jevtović silovao je do smrti trogodišnju Katarinu Janković u Zvezdarskoj šumi u Beogradu. Njena majka Ana Filipović je tog dana, pre tačno 11 godina, pušila cigaretu nedaleko od mesta gde se Jevtović iživljavao nad njenim detetom. Znala je šta njen ljubavnik radi, ali je ravnodušno ćutala i prikrivala zločin. Mališa je osuđen na 40 godina zatvora, a Ana na 37.
Mladen Ogulinac:
U Starim Ledincima kod Novog Sada pre šest godina dogodio se jeziv zločin koji je potresao celu Srbiju. Mladen Ogulinac, silovatelj povratnik, najpre je silovao, a zatim zverski ubio Mariju Jovanović, devojčicu iz komšiluka, koja tada nije napunila ni osam godina. Umro je u zatvoru kada ga je izdalo srce.
Danijel Jakupek:
U svojoj kući u Novim Banovcima Danijel Jakupek pre devet godina u kadi je ubio petogodišnjeg Luku Opačića, potom ga bonsekom iskasapio i zatim na isti način presudio mališanovom ujaku Vasiliju Trboviću. Jakupek je delove tela bacio u Dunav. Nalazi se u zatvorskoj bolnici na lečenju.
Goran Ilić:
Pre petnaest godina Goran Ilić je u selu Parcani kod Ralje kamenom ubio, a potom silovao mrtvu Dušicu Ilić (15) iz istog sela! Dušica je bila učenica prve godine Škole za negu lepote u Beogradu, a tog dana je autobusom stigla u Ralju, a zatim išla četiri kilometra peške ka Parcanima. Na putu je sačekao Ilić i napao. Posle toga Ilić je silovao mrtvu devojčicu i ostavio je u kanalu pored puta, a on je otišao kući, gde se presvukao i pokušao da ukloni tragove krvi sa odeće. Ilić je priznao da je ubio devojčicu. Osuđen je na 40 godina zatvora.