Tri sile su u sukobu, da li će Srbija nastradati zbog Balkanskog toka?

U tom ratu nije pošteđena ni Srbija koja nakon izgradnje Balkanskog toka, postaje i tranzitna država, što može da zasmeta nekim snabdevačima ne samo na tržištu regiona već i Evrope. Naime, cena ruskog gasa koji se bude transportovao ovim gasovodom biće značajno niža, odnosno sa sadašnjih 240 dolara za hiljadu kubika plavog energenta, mogla bi da padne na 155, čime bi zemlje koje bi ga kupovale, pre svega Mađarska, imale značajnu ekonomsku korist.

Međutim, na Mađarsku računa i Hrvatska, koja je od Nove godine postala čvorište za američki kapljični gas. Naime, gotovo u isti dan kada je otvoren Balkanski tok u LNG terminal na Krku Amerikanci su dopremili svoj tanker za ukapljeni prirodni plavi energent, kapaciteta 2,6 milijardi kubnih metara.

On nije samo za njih već se planira da se doprema i u Mađarsku ali i Ukrajinu, a uskoro i neke druge zemlje u okruženju. Hrvati po tom osnovu planiraju prihode od ovog čvorišta iako je reč o gasu koji je značajnije skuplji nego onaj koji teče cevima srpskog gasovoda jer Vašington politički može da utiče na zemlje EU.

Da li Vas brinu ove promene na tržištu gasa?

Koristi očekuju i drugi u komšiluku ali od trećeg dobavljača, Azerbejdžana, koji takođe ne sedi skrštenih ruku u borbi za tržište starog kontinenta uključujući i balkansko.

Da je to tako vidi se jer su i oni u Bugarskoj otvorili trasu Trans Adriatic gasovoda (TAP), kojim će u Evropu stizati njihov plavi energent kroz Gruziju, Tursku, Bugarsku, Grčku, Albaniju i onda po dnu mora u Italiju koja je, nakon Nemačke, drugi najveći kupac ruskog gasa u Evropi. I ovaj događaj, slučajno ili ne poklopioo se sa otvaranjem Balkanskog toka.

I taj gas će međutim biti skuplji od ruskog, posebno onog koji će stizati kroz Balkanski tok, zbog čega Srbija može da zasmeta ne samo Hrvatima, kod kojih je staconiran američki kapljični gas za koji očekuju nadoknadu za plasiranje na druga tržišta, već i Mađarima, koji od Srbije gube značajne prihode od tranzitne takse koju su do sada plaćali.

Jelica Putniković, urednica portala „Energija Balkana“ kaže da je ovaj projekat za Srbiju izuzetno važan i da će se njegovi efekti vrlo brzo videti.

- Transportni troškovi za snabdevanje gasom su manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30, a do sada je plaćan između 40 i 70 dolara, jer su Mađari koristili to što je kroz njihove gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije. Kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara. Još se, međutim, ne zna koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji - kaže Putniković i dodaje da će od ovog projekta Srbija imati velike koristi.

S njom se slažu i drugi stručnjaci koji navode da će od 13,8 milijardi kubnih metara, koliko će iz Bugarske stizati, Srbija će trošiti nešto više od dve milijarde. Preostali deo će biti transportovan u druge države i to devet milijardi kubnih metara ide u Mađarsku a Mađari će 4,3 milijarde slati Slovačkoj.

Planirano je i da gas iz Srbije ide u Republiku Srpsku a i za Hrvatsku, a za snabdevanje drugih zainteresovanih zemalja u Evropi očekuje se izgradnja još jedne grane gasovoda od Turske do Srbije.

Ipak, izvesno je da ruski gas, gubi primat zbog komercijalnog pogona LNG-terminala na Krku na evropskom tržištu ali i puštanjem u pogon u Bugarskoj trase Trans Adriatic gasovoda (TAP), koji je deo Južnog koridora. Ta dva pogona su označena kao kraj Gaspromovog monopola u Hrvatskoj i Bugarskoj.

Izvesno je i to da su Severni i Turski tok, dva ruska strateška političko-ekonomska projekta, poslednja šansa da se Rusi ukotve u Evropi kao glavni dobavljač gasa. Tako bar misle neki analitičari koji nagoveštavaju da bi osim svog ekonomskog prosperiteta, zbog pandemije u recesiji, uspeli da ojačaju i političku poziciju na području koje joj se već godinama zbog proširenja NATO-a i EU sužava. Sada im i SAD, a za vratom im svojim ukapljenim plinom dišu i Katar i Alžir, a posebno Azerbajdžan ulaze na već “osvojena” tržišta.

U svakom slučaju, 2021. godina biće obeležena “gasnim ratom” najvećih proizvođača za evropsko tržište, a neki predviđaju da bi Gazprom mogao dodatno sniziti cene kako bi još više okrenuo Evropljane od američkog, ionako skupljeg, ukapljenog gas. Ali, onda se postavlja pitanje može li Rusija izdržati tempo snižavanja cena u ovakvoj ekonomskoj situaciji.