IDU NA 440 EVRA Šta za građane znači "švajcarski model" za povećanje penzija?!

Kako će prosečna penzija od 230 evra otići na 440 već u 2025. godini, pitanje je koje je sebi postavio gotovo svaki od 1,7 miliona penzionera u Srbiji kada je informacija o dupliranju primanja za najstarije plasirana iz Vlade.

Novac, isplata, šalter
Novac, isplata, šalter, Foto: Tanjug/Filip Krainčanić

Primena "švajcarske formule" po kojoj rastu penzije tek je počela, a iz Nemanjine 11 stižu najave o njenoj modifikaciji. Cilj je, kako je naveo ministar finansija Siniša Mali, naći način da penzije dodatno rastu.

Ekonomski stručnjaci ocenjuju da postoji nekoliko modela po kojima bi obračun penzija mogao da bude modifikovan. Jedna opcija je usklađivanje penzija u odnosu na njihov udeo u BDP-u, a druga usklađivanje u odnosu na prosečnu platu. U prevodu, kako budu rasle privreda u Srbiji i prosečna zarada, tako bi rasle i penzije.

"Švajcarski model", inače, znači da penzije rastu po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

Nikola Altiparmakov objašnjava da je Fiskalni savet još ranije predlagao moguće opcije za modifikovanje obračuna penzija.

"Kada imamo nekoliko uzastopnih godina visokog privrednog rasta, što znači rasta BDP-a i rasta zarada, učešće penzija u bruto društvenom proizvodu (BDP) se automatski smanjuje. Tako se otvara fiskalni prostor za njihovo dodatno povećanje, iznad švajcarske formule", navodi Altiparmakov.

Naš sagovornik kaže da Fiskalni savet smatra da bi trebalo imati u vidu evropski prosek, koji iznosi 9,5 do 10 odsto udela penzija u ukupnom društvenom proizvodu zemlje, i kada udeo padne ispod tog nivoa može se aktivirati mehanizam takozvane "međugeneracijske solidarnosti".

To praktično znači da bi dodatna vrednost koju zaposleni stvore kroz privredni rast mogla da se preraspodeli tako da i najstariji dobiju povećanje svojih primanja.

Altiparmakov napominje da još nije poznato koje su sve opcije na stolu, a veruje da će o ovim modelima biti određenih razgovora i sa delegacijom MMF-a koja je trenutno u poseti Srbiji.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić takođe smatra da je opravdano razmišljati o dodatnom usklađivanju ako većim privrednim rastom dođe do smanjivanja učešća penzija u BDP-u zemlje. Sagovornik “Blic Biznisa” objašnjava da se švajcarska formula može modifikovati na više načina.

“Druga mogućnost je odrediti minimalni odnos prosečne plate i penzije, ali taj model može biti rizičan ako se stepenik bude postavio previše visoko. Takvim principom je 2008. godine došlo do velikog vanrednog povećanja penzija od 10 odsto. Ako bi se država odlučila za ovakav model vezivanja plata i penzija, mislim da bi bilo dobro odrediti nešto niži nivo”, ocenjuje profesor Arsić.

On dodaje da ako se bude insistiralo na jednakom rastu plata i penzija onda se može “jednostavno suspendovati švajcarska formula i nivo penzija direktno povezati sa rastom plata”.

Naš sagovornik ističe da nije dobro da se “na brzinu” diskutuje o ovoj temi.

“Takođe, tek je počela primena švajcarske formule, a mi već govorimo o njenoj modifikaciji”, podseća Milojko Arsić.

Ministar finansija je istakao da je cilj da 2025. godine prosečna penzija bude 440 evra, što je, kaže, duplo više nego danas kada je prosečna penzija oko 230 evra.

“Možemo to da ostvarimo”, poručio je Mali i podsetio da su javne finansije potpuno stabilne, stopa rasta ekonomije je iznad četiri odsto već drugu godinu zaredom, a suficit u budžetu beleži se četvrtu godinu zaredom.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi