Španci su smislili rešenje, a ovaj model će morati svi da isprate! Mesečni obavezni dohodak za sve bez izutetaka!

Ali šta će se desiti sa većinom, šta će se desiti sa preživelima?

Suočavaju se sa nečim jednako gadnim, verovatno dugoročno, teškom ekonomskom krizom koja bi mogla da traje godinama. Ljudi se plaše virusa, razumljivo, ali mnogi se još više plaše za svoju budućnost, svoje postojanje. Ova kriza će srušiti mnoga mala, srednja i velika preduzeća. Države će izdvojiti puno novca za saniranje posljedica, ali taj novac će uglavnom otići onima koji imaju najveći lobistički kapacitet, tj. Velikim korporacijama.

Ta ogromna količina novca nije "stvorena iz vazduha", ustvari to može biti u praksi, ali neko će je vratiti godinama i godinama, i to će biti običan čovek, mali čovek, radnik, mali preduzetnik ... I ono što se za njega priprema još jedna katastrofa globalnih razmera, imajući u vidu da je jedva preživeo (ako je preživeo) noseći teret bačen na leđa nakon poslednje velike ekonomske krize, odnosno one koja je izbila 2008. godine.

Ali da li se postojeći sistem, bar u svojim osnovnim karakteristikama, može ponovo spasiti na takav način da eksploatirane mase neće želeti da ga zaustave kada njihov teret uskoro postane prevelik? U stvari, može, postoji jedan način, a ako je kriza toliko destruktivna i duga, može postati jedini način.

Španija, teško pogođena koronavirusom, mogla bi biti jedna od prvih zemalja koja će je primeniti, a ostale bi mogle da slede. Šta je to? Obavezna osnovna primanja, za sve građane, bez obzira da li su zaposleni ili nezaposleni, bez obzira na njihove prihode ili dugove.

Naravno, ideja nailazi na ogroman otpor zagovornika neoliberalizma koji bi, ako je moguće, smanjili ljudski život do divljeg preživljavanja prema darvinskim principima životinje (borba za opstanak i opstanak najjačih). Ako ih, s druge strane, pitaju šta ih posebno muči oko osnovnog dohotka, oni će reći da bi takva šema „ubila“ kreativnost i napredak.

Da li bi ti? To je veliko pitanje. Možemo se složiti sa tvrdnjom da ugrožena osoba može postati "hiper-kreativna" jer se radi o sopstvenom životu i preživljavanju. S druge strane, takav ekonomski model stavlja ljude u poziciju ogromnog i često nepodnošljivog stresa koji ne samo da uništava kvalitet života, već i masakrira ljude širom sveta.

Koncept je, u osnovi, vrlo jednostavan. Svaka osoba, svaki mesec, bez izuzetka, dobija određeni iznos novca od države kao "osnovni dohodak". To nije mnogo novca, ali njemu bi trebalo biti dovoljno da pojedinac pokrije svoje osnovne životne potrebe za hranom, smeštajem ...

Naravno, ideja nailazi na ogroman otpor zagovornika neoliberalizma koji bi, ako je moguće, smanjili ljudski život do divljeg preživljavanja prema darvinskim principima životinje (borba za opstanak i opstanak najjačih). Ako ih, s druge strane, pitaju šta ih posebno muči oko osnovnog dohotka, oni će reći da bi takva šema „ubila“ kreativnost i napredak.

 

Da li bi ti?

Pretpostavka da ljudi sa osnovnim primanjima "ne bi radili ništa" veoma je pogrešna. Jedan od najčešće citiranih problema socijalizma bio je taj što ljudi nisu imali dovoljno prostora za napredak (osim možda u stranačkim redovima), ali da jesu, sigurno bi želeli da napreduju. Štaviše, osnovni prihod mogao bi dovesti do stvarne eksplozije novih i kreativnih preduzetničkih ideja. Naime, glavni razlog zašto se mnogi ne bave preduzetništvom je veoma opravdan strah od scenarija u kojem će ostati bez svega. S druge strane, osnovni dohodak bi sprečavao ljude da to čine.

Veliki zagovornici postojećeg kapitalističkog (neoliberalnog) modela vole da šire laž o tome kako je „u redu da ne uspe, nije u redu da se odustane“. Da, u poslovanju je lako propasti ako imate zaštitu u pogledu dodatnog kapitala. Mali preduzetnik koji se zadužuje kod banke da bi realizovao svoju poslovnu ideju nema luksuz da „propadne i poraste“, jednom ako propadne dva puta, možda dva puta, to je obično njegov doživotni neuspeh (i on će otplatiti nagomilane dugove u godinama koje dolaze).

Što se tiče tvrdnje da bi ljudi živeli samo od osnovnog dohotka i ne tražili posao, takođe je krajnje netačna. Da, uvek bi bilo takvih ljudi, nekakvih boema, ali neka budu, jer procenat njih neće biti veliki. Ko zna, možda i oni imaju neku društvenu svrhu, mogu biti zanimljivi! Velika većina ljudi bi radila i ne bi osnovni dohodak doživljavala kao "plaću" već sigurnosnu mrežu protiv katastrofe i propasti.

Kakvi su nalazi nakon dve godine praćenja grupe koja je primila i grupe koja nije primila osnovni dohodak? Kada je u pitanju zapošljavanje, nisu uočene veće razlike. Oni koji su primili prihode definitivno nisu „prestali da rade“. Primaoci osnovnog dohotka u proseku su potrošili 0,5 dana više na poslu nego drugi. To je minimalna razlika, ali, kako se i očekivalo, kod primalaca osnovnog dohotka zabeležen je mnogo niži nivo stresa i daleko veći nivo opšteg zadovoljstva.

Ohto Kanninen, koordinator istraživanja na Institutu za rad i ekonomska istraživanja, prokomentarisao je: "Primaoci osnovnog dohotka pokazali su manje simptoma stresa, manje poteškoća u koncentraciji i manje zdravstvenih problema. Štaviše, bili su više optimistični u budućnost i sigurniji u svoju sposobnost da utiču na socijalne probleme ".

 

Naravno, neki će reći da takav sistem treba testirati mnogo temeljitije, a ne samo na nordijskoj populaciji koja je poznata po svojoj ličnoj odgovornosti i pristupu. Da, bilo je potrebno, ali nije, a sada više nema vremena. Osnovni dohodak može biti odgovor na ovu veliku krizu kroz koju prolazimo, a koja će u ekonomskom smislu postati još gora kada virus nestane.

Kao što smo spomenuli, Španija, gde je koronavirusna kriza trenutno možda najteža, već se aktivno kreće ka primeni osnovnog dohotka - „stalnog osnovnog dohotka“ koji bi trebalo da postane ključna mera za spas radnika i njihovih porodica. pogođeni ovom krizom. Španska ministarka ekonomije Nadia Calvino potvrdila je tokom vikenda u intervjuu da će Španija uskoro doneti osnovni dohodak.

I tako će, nakon relativno malog finskog eksperimenta, cela Španija postati jedan veliki eksperiment. Ako u tome uspe, a velike su šanse da će i uspeti, takav model bi se uskoro mogao kopirati i u druge zemlje. Stavljanje kapitalizma na "ljudsko lice" nad grabežljivom i iskrivljenom stvarnošću možda nije rešenje za sve probleme, ali za one fundamentalne i sada je najnužnije. Naravno, mnogo će zavisiti od samih radnika - oni moraju dati do znanja da neće dozvoliti da se ponovo žrtvuju i da im se ovoga puta mora dati sigurnost, ne samo veliki kapital, oni se moraju boriti za osnovno insistiranje i na tome insistirati, ali možda neće biti potrebno posebno angažovati jer bi sistem, u strahu od totalnog kolapsa, mogao ovaj put da ga ponudi na vlastitu inicijativu.