Ministar Mali otvoreno o svim temama koje zanimaju građane: Otkrio je šta će biti sa platama, penzijama i dinarom

Ovo, u intervjuu za "Novosti", poručuje ministar finansija Siniša Mali, povodom odluke da se 17. i 18. decembra isplati po 5.000 dinara za oko 1,7 miliona penzionera, kao i po jedna minimalna zarada radnicima u ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim i rentakar agencijama.

Odakle novac za ove dve dodatne mere?

- Krajem novembra imali smo bolju naplatu PDV nego što smo očekivali, što su izuzetno dobre vesti. Srbija je izbegla najcrnje scenarije sa kojima su se suočile neke zemlje. Kod nas nije bilo masovnih otpuštanja, zatvaranja fabrika, jer je država na pravi način i odlučno reagovala u trenucima kada je to bilo potrebno. Bilo je i prostora za to, jer poslednje četiri godine, zahvaljujući reformama koje smo sproveli, imamo suficit u budžetu, a javni dug nam je pod potpunom kontrolom. Država je najveći teret krize preuzela na sebe, a stopa rasta naše ekonomije ove godine biće najviša u Evropi, što su potvrdili i MMF i Evropska komisija.

Da li će i u kojoj meri kriza sa pandemijom uticati na realizaciju plana "Srbija 2025"?

- Potpuno smo posvećeni realizaciji tog plana, to se vidi i iz aktivnosti tokom ove godine, a pogotovo po predlogu budžeta za 2021, u kojem smo definisali dva osnovna stuba. Prvi je podizanje standarda građana, koje će ići i kroz povećanje penzija i plata u javnom sektoru. Cilj plana "Srbija 2025" i jeste da za pet godina prosečne plate budu 900 evra, a penzije 430 evra. Drugi stub je povećanje kapitalnih investicija i dostizanje projektovanog rasta BDP od šest odsto. O tome koliko se radilo i za vreme pandemije najbolje govori podatak da smo u periodu januar-novembar realizovali kapitalne investicije u iznosu od 146 milijardi dinara, što je povećanje od 14,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Dakle, naši projekti nisu stali. Naprotiv.

Fiskalni savet upozorava da je budžet za 2021. trebalo da bude restriktivniji, sa deficitom od dva, a ne tri odsto BDP, jer lako može da ne bude ostvaren rast od šest odsto?

- To je visoka stopa, ali je potpuno ostvariva. Ovu najtežu ekonomsku godinu ikada završićemo sa najvišom stopom rasta, odnosno sa najmanjim padom. Biće pad od 0,6 do 1 odsto, ali najmanji u Evropi. Projekciju budžeta smo pravili na realnim osnovama. Nikada u životu nisam napravio nerealan budžet, a skrojio sam ih pet za Grad Beograd, dok sam bio gradonačelnik, a ovo mi je treći budžet kao ministru. Čak je i ekonomista Milojko Arsić, koji nas stalno kritikuje, rekao da je tri odsto deficita sasvim u redu, a MMF takođe smatra da sa tako projektovanim deficitom podržavamo planirani rast BDP.

Za koga će biti više novca u budžetu za 2021, a na čemu će država najviše štedeti?

- U budžetu za narednu godinu planirali smo nikada više izdvajanja za kapitalne javne investicije, 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP. Prošle godine je taj iznos bio 4,9 odsto BDP, ove 5,2. Dakle, ne samo da ne zaustavljamo projekte zbog kovida 19, nego za njih izdvajamo još više novca, za puteve, železnice, industrijske parkove, mostove, kanalizacione i vodovodne mreže, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda... Državne investicije u infrastrukturu onda podstiču i privatne. S druge strane, smanjujemo nepotrebne troškove godinama unazad, štedimo na putovanjima, gorivu...

Da li je pandemija uticala na priliv direktnih stranih investicija?

- U apsolutnom iznosu - ne, nijedan investitor nije odustao od ulaganja u Srbiju, neki su samo pomerili planove za nekoliko meseci. U prvih devet meseci ove godine imali smo 1,9 milijardi direktnih stranih investicija. Više od 60 odsto svega što je ušlo na Zapadni Balkan došlo je u Srbiju. U poslednje dve od tri godine "Fajnenšel tajms" nas je rangirao kao broj jedan zemlju u svetu po privlačenju stranih investicija. A Srbija je upravo ponašanjem u ovoj krizi pokazala da možemo da vodimo računa o stabilnosti i da pomognemo privredi, čime smo postali još atraktivniji za potencijalne buduće ulagače.

Mogu li najavljena povećanja penzija i plata u javnom sektoru da budu "mač sa dve oštrice", s obzirom na krizu?

- Mogu, ukoliko to radite neodgovorno i neracionalno, kao što je to radila prethodna vlast 2008, tako što se zaduživala, uzimala skupe kredite i njima finansirala plate i penzije. Mi ne isplaćujemo plate i penzije iz zaduživanja, već iz realnih izvora prihoda. Penzije će, po švajcarskoj formuli, od 1. januara biti povećane za 5,9 odsto, minimalne zarade za 6,6 odsto, plate u zdravstvu idu gore za pet odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru 3,5 odsto, pa onda dodatnih 1,5 od 1. aprila. S jedne strane podižemo životni standard, a s druge dobijamo na tražnji.

Kada će građani zaista na svom džepu osetiti bolji standard, da li je to uopšte moguće u ovim okolnostima?

- Želimo da građani, što je više moguće, ne osete krizu i da što manje oštećeni izađu iz ove pandemije. Prošlog decembra smo ispunili cilj koji smo definisali na početku fiskalne konsolidacije - da će prosečna plata u Srbiji biti 500 evra. Ona je sada već 520-530 evra. Prosečne plate i penzije konstantno rastu, a inflacija je 1,5 do 2 odsto. Drugo, u Srbiji nije bilo nikakvih nestašica, za razliku od mnogih, mnogo bogatijih zemalja, gde smo gledali snimke praznih rafova. Ne možete i da ne vidite nove bolnice, kliničke centre, uređene fasade, auto-put "Miloš Veliki"... I to uprkos najvećoj ekonomskoj krizi ikada.

Ipak, deo opozicije stalno iznosi optužbe da se prebrzo zadužujemo, da nema transparentnosti u trošenju novca iz državne kase, da je zemlja pred bankrotom...

- Na svaku kritiku odgovorim, ali na njihovu žalost, brojke i realnost su takvi da ni na koji način ne podržavaju to o čemu govore. Gde je ta katastrofa u Srbiji? Stopa nezaposlenosti i dalje je niža nego što je bila pre početka epidemije. Stopa rasta naše ekonomije najveća je u Evropi. Kurs i inflacija su stabilni, nema masovnog zatvaranja fabrika i otpuštanja... Na kraju krajeva, zašto opozicija ne da neki konstruktivan predlog šta bi to uradili više i bolje, nego samo stoje sa strane i kritikuju. Za vreme njihove vlasti javni dug je imao eksponencijalni rast, a deficit koji su nam ostavili bio je ogroman. Mi smo od 2015. smanjili javni dug na 57-58 odsto BDP, ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto. I u projekciji budžeta za narednu godinu ostaje ispod ove granice.

Kritikuju vas i zbog emisije evroobveznica u iznosu od 1,2 milijarde dolara, kažu da je to novo zaduživanje...

- Neće ili ne znaju da vide da je to učinjeno kako bi se refinansirao dug koji dospeva na naplatu u septembru 2021, pošto je izuzetno povoljna situacija sa dolarom. Njihov skup kredit, sa kamatnom stopom od 7,25 odsto, refinansirali smo stopom od jedan odsto. U apsolutnom iznosu javni dug ostaje isti, ali ćemo u narednih 10 godina platiti 40 milijardi dinara manje kamata. To je odgovorno upravljanje javnim dugom.

Treba li građani da strahuju od pada dinara? Hoće li država još jače braniti stabilnost domaće valute?

- Pa već ga branimo, i to uspešno. Građani mogu da budu potpuno mirni. Pri tome su nam devizne rezerve nikada veće, kao i rezerve zlata. Kurs dinara je danas isti, možda čak i malo jači u odnosu na mart, kada je epidemija krenula. To je rezultat odgovorne ekonomske politike i koordinacije fiskalne i monetarne politike, Vlade i NBS. Sada postavljamo osnove za rast u nekom narednom periodu. Zemlja koja prođe ovakvu krizu sa mnogo manje posledica, naravno da ima perspektivu da bude još uspešnija u budućnosti.