Pšenice neće biti za izvoz!
Rod pšenice ove godine biće duplo manji, te iako ćemo imati dovoljno te žitarice za sopstvene potrebe, jedva da će je ostati za izvoz, zbog čega ćemo biti na gubitku čak oko 1,6 miliona dolara, procenjuju stručnjaci!
Profimedia
Naime, prošlogodišnji rod pšenice iznosio je 2,8 miliona tona, od čega smo izvezli oko milion tona. No, ove godine rod će iznositi upola manje, odnosno tek oko 1,6 milion tona, te će u izvoz otići tek nekoliko miliona tona.
- Sigurno je da ćemo ove godine izvesti oko milion tona pšenice manje, a s obzirom da je njena cena oko 161 dolar po toni, to znači oko 160 miliona dolara gubitka kada je izvoz u pitanju - napominje za “Alo!” Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Istovremeno, barem nema brige za domaću potrošnju, koja će svakako biti pokrivena i ovim, desetkovanim rodom.
- Nama treba za naše potrebe oko 1,2 miliona tona pšenice, plus još oko 200.000 tona za rezerve i do 150.000 tona za stočnu hranu, sve u svemu oko 1,5 miliona tona ukupno. No, ove sezone pšenica je u Srbiji posejana na najmanjim površinama za poslednjih šest do osam decenija. Pravih procena nema, ali ističe se da je to od 350.000 do 600.000 hektara. Pritom, najveći deo je posejan van optimalnog roka, te će na tim površinama biti i redukovani prinosi. Uz sve to, polovina posejane pšenice je “tavanka”, semensko žito čuvano na tavanima - navodi Gulan, te zaključuje da zbog kasne setve i lošijeg kvaliteta ono uvek daje i prinos koji je za trećinu manji od očekivanog. Gulan napominje i da je jedan od problema taj što se pšenica u Srbiji otkupljuje u jednoj klasi, najčešće trećoj, pa sve ide po znato nižoj ceni.
- Davne 1996, kada je ministar poljoprivrede bio dr Tihomir Vrebalov, pšenica je otkupljivana u tri klase. Postojao je pravilnik, ali je prećutno ukinut. Danas se ponovo traži da se pšenica otkuplnjuje i plaća u tri klase jer bi to podiglo kvalitet proizvodnje, ali i cenu srpske pšenice na svetskom tržištu - objašnjava Gulan.
Jedemo sve manje hleba
Ono što je svakako dobro, dodaje Gulan, je činjenica da koliko god se poseje pšenice u Srbiji, uvek će je biti dovoljno za ishranu stanovništva. - Za poslednjih devet godina prosečna potrošnja hleba i peciva po glavni stanovnika u Srbiji smanjena je sa 101,5 na 83,71 kilkogram. To je za 17,79 kilograma ili za 17,53 odsto smanjena potrošnja helba u Srbiji od 2006. do kraja 2014. Tako bar ne moramo da beremo brigu da će nama manjkati te žitarice - zaključuje Gulan.
Da će ovogodišnji rod pšenice biti znatno manji od prošlogodišnjeg, navodi i agrarni stručnjak Vojislav Stanković.
- Jeste mnogo manje pšenice posejano, pritom je i zima bila jaka, te je na većem delu zemlje bila golomrazica, pa su biljke koje nisu na vreme posejane i nisu se ukorenile, stradale. Ima i celih parcela na kojima će morati sada da se izvrši prolećna setva. Sve u svemu, biće sigurno manje roda ove godine - kaže Stanković. No, za razliku od Gulana, smatra da izvoz neće stradati zbog toga.
- Imaćemo pšenice i za izvoz, iako će je biti manje. Verujem da će pšenice ove godine biti između 1,6 i 1,8 miliona tona. Pritom, imamo i značajne zalihe, te verujem da će sigurno nekih oko 800.000 tona pšenice biti u ponudi - napominje Stanković.