Na svetskom tržištu cena "crnog zlata" raste? Evo šta se očekuje u predstojećem periodu

 Međutim, situaciju mogu promeniti EU i Japan.

Pandemija je korigovala cene „crnog zlata“

Naftna industrija je teško pogođena pandemijom. Industrijska preduzeća su obustavila rad, smanjen je transport i vazdušni saobraćaj. Opala je potražnja za gorivom — glavnim naftnim proizvodom.

Zbog toga su zemlje OPEK+ morale naglo da smanje proizvodnju. Na primer, Rusija za 8,5 odsto, o čemu je u decembru govorio potpredsednik vlade Aleksandar Novak na sastanku sa Vladimirom Putinom. Ali cene su porasle sa 20 dolara po barelu krajem aprila na 40 dolara sredinom juna. Pored OPEK+, Iran je takođe smanjio proizvodnju sa 2,8 miliona barela dnevno na 0,3 miliona — zbog američkih sankcija.

U decembru je već bilo 52 dolara za barel. A zatim je usledio pad usred vesti o novom soju virusa korona i daljim ograničenjima.

Sada se potražnja povećava. Tržište je optimistično zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, koja bi trebalo da dovede do smanjenja obolelih i da obustavi lokdaune u velikom broju zemalja. U februaru cene neprestano rastu. Brent je probio rekord od 61 dolara. Poslednji put takva cena je bila 7. januara prošle godine.

OPEK i dalje reguliše tržište

Istovremeno, OPEK preispituje svoje kvote na mesečnom nivou, i reaguje na balans ponude i potražnje.

„Ovaj pristup ima smirujući efekat na učesnike na tržištu. Oni računaju na podršku kartela u slučaju neefikasnosti vakcine i sporog povratka ekonomije na nivo koji je imala pre kovida-19“, ističe rukovodilac odeljenja za analitička istraživanja na Višoj školi za finansije Mihail Kogan.

Zemlje OPEK+ su odbile predlog za povećanje proizvodnje za dva miliona barela dnevno od januara. Međutim, Rusiji i Kazahstanu je dozvoljeno da malo povećaju proizvodnju. Ostali će dobrovoljno ukloniti 1,425 miliona barela dnevno sa tržišta u februaru-martu. Od toga, milion pripada Saudijskoj Arabiji. U kontekstu ovih obećanja cena nafte i dalje raste.

U međuvremenu, Libija povećava zalihe. Moguće je da se sirovine iz Irana sipaju na tržište.

„Libijska nafta je sposobna da apsorbuje rastuću potražnju, a iranska nafta će primorati OPEK+ da prilagodi svoju politiku. Ali to će se dogoditi ako Vašington i Teheran regulišu svoje razlike“, rekao je Kogan.

On pretpostavlja da će se u narednim mesecima nafta trgovati u rasponu od 52-65 dolara.