Na svetskom tržištu cena "crnog zlata" raste? Evo šta se očekuje u predstojećem periodu
Tržište nafte je optimistično. Cene su premašile 61 dolar po barelu. Industrija se oporavlja nakon krizne godine. Analitičari predviđaju rast usred povećane potražnje, pre svega zbog azijskih zemalja gde se ne žuri sa prelaskom na zelenu energetiku
shutterstock
Međutim, situaciju mogu promeniti EU i Japan.
Pandemija je korigovala cene „crnog zlata“
Naftna industrija je teško pogođena pandemijom. Industrijska preduzeća su obustavila rad, smanjen je transport i vazdušni saobraćaj. Opala je potražnja za gorivom — glavnim naftnim proizvodom.
Zbog toga su zemlje OPEK+ morale naglo da smanje proizvodnju. Na primer, Rusija za 8,5 odsto, o čemu je u decembru govorio potpredsednik vlade Aleksandar Novak na sastanku sa Vladimirom Putinom. Ali cene su porasle sa 20 dolara po barelu krajem aprila na 40 dolara sredinom juna. Pored OPEK+, Iran je takođe smanjio proizvodnju sa 2,8 miliona barela dnevno na 0,3 miliona — zbog američkih sankcija.
U decembru je već bilo 52 dolara za barel. A zatim je usledio pad usred vesti o novom soju virusa korona i daljim ograničenjima.
Sada se potražnja povećava. Tržište je optimistično zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, koja bi trebalo da dovede do smanjenja obolelih i da obustavi lokdaune u velikom broju zemalja. U februaru cene neprestano rastu. Brent je probio rekord od 61 dolara. Poslednji put takva cena je bila 7. januara prošle godine.
OPEK i dalje reguliše tržište
Istovremeno, OPEK preispituje svoje kvote na mesečnom nivou, i reaguje na balans ponude i potražnje.
„Ovaj pristup ima smirujući efekat na učesnike na tržištu. Oni računaju na podršku kartela u slučaju neefikasnosti vakcine i sporog povratka ekonomije na nivo koji je imala pre kovida-19“, ističe rukovodilac odeljenja za analitička istraživanja na Višoj školi za finansije Mihail Kogan.
Zemlje OPEK+ su odbile predlog za povećanje proizvodnje za dva miliona barela dnevno od januara. Međutim, Rusiji i Kazahstanu je dozvoljeno da malo povećaju proizvodnju. Ostali će dobrovoljno ukloniti 1,425 miliona barela dnevno sa tržišta u februaru-martu. Od toga, milion pripada Saudijskoj Arabiji. U kontekstu ovih obećanja cena nafte i dalje raste.
U međuvremenu, Libija povećava zalihe. Moguće je da se sirovine iz Irana sipaju na tržište.
„Libijska nafta je sposobna da apsorbuje rastuću potražnju, a iranska nafta će primorati OPEK+ da prilagodi svoju politiku. Ali to će se dogoditi ako Vašington i Teheran regulišu svoje razlike“, rekao je Kogan.
On pretpostavlja da će se u narednim mesecima nafta trgovati u rasponu od 52-65 dolara.
Pročitajte još: