Manji porezi!
Premijer Vučić ocenio je da porezi u Srbiji nisu previsoki, ali će država pokušati da ih smanji. Stručnjaci pak smatraju da bi trebalo ostali nameti privredi da budu umanjeni, poput raznih taksi i nakdana.
Profimedia
Naime, Vučić je juče na Biznis forumu na Kopaoniku precizirao da je u Srbiji opterećenje na zarade 64 odsto, dok je ono u Mađarskoj i Hrvatskoj od 120 do 140 odsto.
- Jedino su u te dve zemlje porezi niži nego u Srbiji, a u ostalim zemljama iz okruženja su viši - istakao je Vučić.
Dodao je da će manji prihodi budžeta po osnovu umanjenje poreza biti nadoknađeni većom naplatom poreza novozaposlenih, jer se očekuje smanjenje stope nezaposlenosti, delom prevođenjem poslovanja iz sive zone u legalne tokove.
- Ove godine ćemo počistiti parafiskalne namete, makar mi davali nadoknade lokalnim samoupravama - rekao je on.
Ipak, stručnjaci smatraju da bi možda bolji efekat imalo umanjenje drugih nameta privredi.
- Poreske stope kod nas zaista nisu visoke, međutim, razumno je pod porezima obuhvatiti sve dažbine. Primera radi, u 2015. godini preko 48 odsto svega što je bilo stvoreno bili su javni prihodi. Po tome se vidi da imamo previsoke dažbine, a u tim dažbinama veliki deo se nakupi na razne druge načine, kao što su razne naknade, takse... Tako da sigurno imamo preveliki teret. A ako bi se privatnom sektoru manje uzimalo, oni bi verovatno zaposlili više ljudi i investirali i bilo bi bolje, umesto što im se uzima previše na razne načine, a s druge strane za jednog zaposlenog plaćamo strancu iako malo od te vrednosti ostane kod nas - napomoinje ekonomski stručnjak Milan Kovačević.
Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, smatra da bi za smanjenje poreza trebalo ostvariti veći privredni rast.
- U poređenju sa drugim zemljama porezi nisu visoki, ni PDV, porez na dohodak, porez na profit. A, da bi se porezi smanjivali treba da se ostvari vidljiviji suficit budžeta, što je moguće da se dogodi ukoliko se privredni rast ubrza na iznad 4-5 odsto. Znači, prvo višak novca, a onda pitanje koliko bi se poreskim rasterećenjem dodatno podstakao privredni rast. Mada, porezi nisu kočnica ekonomskom rastu, već nizak rast kompletnog regiona - ističe Zdravković.
Da su veći problem razni parafiskalni nameti, kao i oni koji posluju u sivoj zoni, smatra i ekonomista Ivan Nikolić.
- Visina poreskih stopa kod nas, u odnosu na zemlje u regionu i evropske zemlje, zaista je umerena. No, naš problem je što ne plaćaju svi porez, te oni koji plaćaju imaju mnogo veće opterećenje nego što bi trebalo da bude, niti mogu da konkurišu onima koji ne plaćaju. Zato država treba da se izbori da svako bude jednako tretiran, odnosno da svi imaju obavezu da plate. Takođe, problem su i parafiskalni besmisleni nameti, razne takse i naknade - napominje Nikolić.
Veće plate i penzije
Vučić je rekao i da je siguran da će budžet biti u stanju da izdrži povećanje plata i penzija, ali da će se sačekati septembar da bi se donela takva odluka. Dodao je da opterećenje zarada neće biti “dramatično smanjeno”, ali će postepeno krenuti smanjivanje poreskih nameta privredi. Prema njegovim rečima, cilj je da se iz sive zone prebaci što više ljudi u regularno poslovanje i da se stopa nezaposlenosti do kraja 2018. smanji na 10 do 10,5 odsto, što je prosek u EU. On je rekao i da će prosečna plata u martu biti oko 395 evra.