Ljudi masovno ostaju bez novca, a vlada u Berlinu usvojila je zakon koji menja sve - Zabrana će trajati pet godina! Evropske metropole kreću istim putem

Broj stanovnika Evrope konstantno raste već decenijama, i to najviše usled priliva migranata koji žele da rade u bogatim zemljama Zapadne Evrope. Tako je populacija starog kontinenta porasla na preko 740 milion koliko danas broji.

Dodatan problem i što sve više ljudi napušta sela i odlazi u gradove, što stvara dodatan pritisak na već skučen stambeni prostor. Velika potražnja dovela je do toga da vlasnici stanova mogu da konstantno dižu cene iznajmljivanja, koje su vremenom dostigle astronomske cifre, dok su zarade onih koji žele da iznajme stanove ostajala iste, ili su rasle po manjim stopama.

Vreme je bilo da se nešto učini. Tako je pre mesec dana u Berlinu usvojen neverovatan Zakon. O čemu se tačno radi objasnio je Ričard Vulf, profesor ekonomije koji je 40 godina predavao na američkom MIT koledžu, kao i počasnom profesoru francuske Sorbone.

- Da podsetim sve, Vlada u Berlinu je koalicija koju čine tri političke partije, koje predstavljaju većinsku volju građana ovog grada. To su Socijalistička partija, Zelena stranka, Stranka levice (Die Linke), koju generalno smatraju više levom od Socijalista. Drugim rečima, jasno levičarski opredeljena koalicija. Nakon mnogo promišljanja tokom godina, ova Vlada je usvojila zakon kojim se zamrzavaju sve cene rentiranja stanova u Berlinu na pet godina. Tako će za sve koji žive u glavnom gradu Nemačke cene stanova biti iste narednih pet godina! Prema zakonu cene rentiranja u zavisnosti od uslova mogu da rastu 1 do 1,5 procenata godišnje, ako se desi inflacija... ali, ovim zakonom će osnovne cene izdavanja apartmana biti fiksne.

U Nemačkoj, za razliku od SAD, većina ljudi su zakupci a ne vlasnici domova. Zbog toga je ovaj zakon veoma popularan, i ima ogromnu podršku građana.

U Minhenu, drugom najznačajnijem gradu u Nemačkoj, sličan zakon je već u izradi, a on će zamrznuti cene rentiranja na šest godina. I drugi gradovi u Evropi, poput Amstrerdama, razmatraju ovakve poteze, jer se očigledno radi o pokretu čije je vreme došlo ali je i još jedan znak da nejednakost koju stvara moderni kapitalizam stvara ozbiljne posledice. To potvrđuju i ulični protesti širom sveta, poput onih u Čileu i Liban - objasnio je Vulf.