Od danas veća rata za kredit! Postoje tri opcije da nastavite sa plaćanjem duga banci

Rata je nešto veća, za kamatu koja je obračunata u protekla tri meseca, a zatim raspoređena na broj preostalih rata. Ukoliko želite da vam se i dalje olakša otplata kreditnih ili lizing obaveza, morate to da dogvorite sa svojom bankom, odnosno da pitate da li vam ona daje takvu mogućnost.

Dakle, dve šanse za lakšu otplatu su da banka može za svakog klijenta posebno donositi odluku ako ne može da nastavi plaćanje usled opravdanih razloga, i 3 varijante za otplatu koje vam donosimo u nastavku teksta.

NBS je ostavila prostor da banke to samoinicijativno dogovore sa svojim klijentima.

Nekoliko hiljada klijenata, koji su prihvatili moratorijum, počeli su da isplaćuju svoje obaveze i pre njegovog istekao od 90 dana.

Iz centralne banke navode da su bankama dale preporuku da se po završetku perioda moratorijuma, klijentima na ostatak duga pripisuje redovna kamata obračunata tokom perioda zastoja i pravi novi plan otplate produžen za tri meseca.

Kažu i da su banke dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum, bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

U skladu s odlukom NBS, olakšice u otplati obaveza prestaju 29. juna za kredite i faktoring, a 30. juna za dozvoljeno prekoračenje platnog računa, kreditne kartice i vanbilansne plasmane.

Koliko će rata biti veća?

Svako ko ima kredit, a ratu nije platio prethodna tri meseca plaćaće malo više od onih koji nisu pauzirali.

Narodna banka Srbije je na jednom konkretnom primeru objasnila i koliko:

Radi se o kreditu od 500.000 dinara na sedam godina, uz kamatu od 9,82 odsto, koji je podignut februara 2018. Mesečna rata tog kredita je bila 8.631,85 dinara.

Onaj ko ovaj kredit nije plaćao tri meseca od srede će početi da vraća i to 311 dinara mesečno više. Tako će biti, kako je pojasnila NBS, do kraja isplate kredita, odnosno narednih pet godina.

Tri meseca koliko nisu plaćali na kraju će ih koštati nekih 18.657 dinara više nego one koji su vraćali kredit sve vreme. Banke su klijentima mogle da ponude još dve opcije, ali ova im je kao najpovoljnija prva ponuđena.

3 varijante za vraćanje

Dakle, prva opcija je ona saopštena javnosti već prilikom uvođenja moratorijuma. U toj varijanti, nakon prestanka zastoja u otplati kredita klijent nastavlja redovno da izmiruje svoje obaveze, prema predviđenom planu, s tim što se period otplate produžava za tri meseca, dok se kamata obračunata tokom zastoja pripisuje dugu i ravnomerno raspoređuje na broj preostalih rata.

Prema drugoj opciji, klijenti koji su u prethodnih 90 dana nastavili redovno da primaju zaradu ili samo nisu potrošili novac planiran za kredit, odnosno imaju dovoljno sredstava za sve tri “preskočene” rate, mogu da dođu do banke i kažu da žele da uplate za 90 dana koliko duguju. Nakon toga nastavljaju da plaćaju potpuno istu ratu kao što je bila pre uvođenja moratorijuma, a isti im ostaje i rok otplate.

Treća varijanta koja je prisutna kod banaka je da ako neko nema dovoljno novca za glavnicu, rok otplate mu se produžava za 90 dana, ali može ako želi da plati kamatu koja je obračunata u periodu od ova tri meseca.

Konkretno, ako mesečna rata od 300 evra uključuje 150 evra glavnice i 150 evra kamate, to znači da sada možete da platite 450 evra kamate za period moratorijuma, dok će vam tri glavnice biti naplaćene na kraju otplate zajma, u dodatna tri meseca.