Zec: Driblamo u kaznenom prostoru uz autogolove!

 

Kako ocenjuje, za dalje stezanje kaiša penzionera, što je pritom protivzakonito, nema mesta, a još ako Strazbur odluči da treba da im se vrati ono što im je oduzeto od penzija, fiskalna ravnoteža će biti poljuljana.

- Koje poteze države onda očekujete?
- Očekujem otvaranje pitanja koja sami moramo otvoriti nezavisno od Evrope i MMF-a. Jer, od nas svet ne traži da uradimo te naše unutrašnje stvari, već traže kooperativnost, da slušamo šta nam kažu u domenu Kosova, spoljne politike, poverilaca, dok se za ostalo svet i ne interesuje. Evropa i Amerika su izgubile tu civilizacijsku misiju, te će držati pod kontrolom samo ono što se njih tiče. Očekivati od njih da budu motor civilizovanog modela nije realno. A i zašto bi to radili? To je kao kod familija. Ne mogu komšije stalno miriti zavađene članove jednog domaćinstva. A mi to očekujemo.

- Odakle početi?
- Moramo da pođemo od nekog kamena temeljca, a ovde se sve radi linearno. Očekuje se da se višak zaposlenih reši tako što će neko umreti ili se penzionisati. To je kao kada imate ozbiljnu bolest, a vi samo snizite temperaturu, ne izlečite zarazu, pa se bolest vraća. Lako je destruirati, teško je konstruisati, a mi smo mišljenja da ćemo destruirati svakodnevno, a da će se sve samo od sebe srediti. To može samo u bajkama. 

- Mi se suštinski nismo mnogo pomakli?
- Bez obzira na deficit koji se rasporedio, sistem je potrošio više nego što je proizveo. Kada pak sistem počne da se dovodi u ravnotežu i da eliminiše deficit, onda je najnormalnija pretpostavka da će potrošnja biti mnogo manja, jer se mora trošiti manje da bi se vratili dugovi.

- Nema nam boljitka?
- Ne verujem i ne vidim kako će se u 2016. živeti bolje. Moglo bi se živeti od ekspanzije rasta, ali ovaj koji se projektuje nije dovoljan ni da se održi postojeći deficit.

- Ipak je nešto i dobro urađeno do sada?
- Iako ne u onoj meri u kojoj se predstavlja, izvesni pomaci u dobrom pravcu jesu napravljeni. Dobro je što se Vlada koncentrisala da korespondenciju sa EU dovede do kraja, te su otvorili ova dva poglavlja. Poglavlje 35 praktično služi za disciplinovanje Srbije i Vlada će tek videti u šta je ušla. Mislim da će ove godine štap koji je u rukama EU biti sve duži, a šargarepica na njemu sve manja. Prosto, mi smo proglasili uspehom nešto što smo mogli dobiti i pre 15 godina da smo tada pristali na ovaj stepen kooperativnosti sa EU. Ali to je tako. Kada je u pitanju poglavlje 32, ono može biti korisno da se procedure naprave koliko-toliko smisleno i da se uljudimo.

- Vlada se hvali fiskalnom konsolidacijom?
- Mi sada ne možemo da polemišemo da li je fiskalna konsolidacija morala da se desi. Morala je. Uspeh bi pak bio da je Vlada uspela da kontroliše budžetski sistem mimo patronata MMF-a. Sklapanje aranžmana ni za jednu zemlju nije uspeh. To znači da je ispustila kontrolu nad svojim ekonomskim tokovima i da mora uz finansijsku pomoć MMF-a, uz monitoring i lični pritisak koji nosi MMF, da stvari dovodi u ravnotežu. Izričito mislim da svaka zemlja koja je sebe dovela do MMF-a nije bogzna kako uspešna.

- Na nekim poljima pak nismo poentirali.
- U velikim preduzećima ništa nije urađeno. Ni u „Srbijagasu“, „Petrohemiji“, Boru... Kada se tu doda i čitav niz problema koji će najavljeno restrukturiranje i privatizacija doneti, Srbija će tek morati da identifikuje što je ispod vode i što se sada ne vidi. To će biti kapitalne stvari u 2016.

- Gde je Vlada najviše kiksnula?
- U 2015. nije došlo do značajnog poboljšanja ekonomskog stanja društva. Bez obzira na sve priče, mi smo među poslednjima u regionu, i po stopi rasta, i po proseku plata, i po broju nezaposlenih... Bilo koji parametar da se uzme, situacija nije dobra. Možda najvažnije srpsko pitanje je umemo li, znamo li i možemo li sprovesti reformu državne administracije i napraviti prosvećenu državu. Ministarka Udovički još broji te zaposlene. Ona taman prebroji u jednom preduzeću, a njihov broj poraste.

- Šta moramo menjati?
- Veliki i težak zadatak biće ostvarenje obećanih investicija, poput rešenja za RTB „Bor“, Železaru, „Petrohemiju“... Odlaganjem samo rastu troškovi. To će završiti ekonomskim krahom i to se moglo i znati. Ovde se razvija mentalitet da se sve shvata i prihvata prekasno. Nedostaje strategijski koncept i neprekidno se meandrira. Stalno se dribla u kaznenom prostoru, uz povremene autogolove.