Belgijanci traže 100 miliona dolara odštete!

Ivana Žigić | vesti 2017-03-09 16:20:07 2017-03-09 16:20:07

Olako bacamo novce! Naša država mogla bi da plati čak 100 miliona dolara odštete belgijskoj firmi “Energo zelena”, i to samo zato što se u Srbiji ne poštuju već postojeći propisi!

Profimedia

Naime, fabrika “Eenergo zelena”, koja se bavi neškodljivom preradom opasnog životinjskog otpada, a u koju je investotor uložio 21 milion evra, obustavila je svoj rad u Inđiji još novembra 2014. jer, iako je naš zakonski sistem u toj oblasti usklađen sa standardima i praksom EU, on se nije sprovodio. Tako su, nakon određenog vremena koje su radili u našoj zemlji, ulagali pritužbe resornom ministartsvu jer se tolerisao rad dve kafilerije na teritoriji Srbije, iako nisu u potpunosti usklađeni sa zakonskim okvirom. No, nadležni su ostali gluvi na pritužbe na ovog investitora, iako je takva firma našoj zemlji i više nego korisna.

Zato su Belgijanci i presavili tabak i pokrenuli arbitražu protiv Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, zbog sistematskih propusta Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada, što je ugrozilo održivost poslovanja kompanije u Srbiji. Koliko su rešeni u nameri da tu stvar isteraju do kraja, govori i činjenica da su do sada, kako saznajemo, samo na advokate za taj spor iskeširali već oko tri miliona dolara.

Da očito ne primenjujemo propise, te se olako odnosimo prema pritužbama stranih investitora, smatra i Branislav Bugarski, pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i međuregionalnu saradnju i tadašnji vršilac dužnosti pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

- Rezultat odlaska firme “Energo zelena” je nedoslednost primene propisa na teritoriji Srbije, a pre svega u smislu upravljanja animalnim otpadom. Kada su videli da se ti propisi nedosledno primenjuju, oni su tražili dijalog sa Ministarstvom poljoprivrede (pri. aut. ministarka je bila Snežana Bošković Bogosavljević), kao i mi iz pokrajinske Vlade, ali na žalost do njega nije došlo u onoj formi i obimu kao što smo očekivali - navodi Bugarski.

U Ministarstvu ćute

Iako smo juče pokušali da dobijemo komentar u Ministarstvu poljoprivrede ovim povodom, ostali smo uskraćeni za odgovor. Samo su nam kratko poručili da ne mogu ništa da pričaju dok traje postupak pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova.

Kako ističe, ne mogu se usvajati zakonske regulative, a da se ne primenjuju.

- Logično je da će onda neko ko je ozbiljan i ko drži do sebe zatražiti zaštitu pred međunarodnim institucijama. Pritom, za nas je ogroman problem što više nemamo jednu takvu kompaniju za preradu životinjskog otpada jer, prema trenutno važećoj zakonskoj regulativi, ne mogu se plasirati mesne prerađevine ukoliko nema adekvatnog upravljanja animalnim otpadom. A ako imate kapacitet u Somboru od 10.000 tona godišnje a tvrdite da se u Srbiji godišnje proizvede između 120.000 i 160.000 tona animalnog otpada, postavlja se pitanje šta se dešava sa ostatkom, koji završava u vodotokovima, pod zemljom, možda čak i prerađen... - napominje Bugarski.

Godišnje 200.000 tona otpada

Procenjuje se da se u Srbiji godišnje proizvede i do 200.000 tona animalnog otpada u klanicama i na farmama, ali da se čak 80 odsto nepropisno odlaže. Istovremeno, fabrika “Energo zelena”, koja je obustavila rad zbog nepoštovanja propisa u toj oblasti, ima kapacitet prerade od 150.000 tona životinjskog otpada.

 

Expand player
Pogledajte više