Žene će u Srbiji za donaciju jajnih ćelija dobijati novčanu naknadu

Žene koje budu donirale jajne ćelije od sledeće godine dobijaće novčanu naknadu, a taj iznos ne bi trebalo da bude ni mnogo manji, a ni mnogo veći od 500 evra.

Isplaćivanje nadoknade ženama najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a sve sa ciljem da Banka reproduktivnih ćelija koja 7 meseci radi pri Kliničkom centru Srbija ne izgubi svoj smisao.

Otkako je otvorena javilo se tridesetak muškaraca koji su želeli da doniraju svoje spermatozoide ali, nažalost, samo njih osmoro je ušlo u proceduru, i samo jedna žena koja bi moglada bude potencijalna donorka.

- Od sledeće godine l nadoknade ženama i devojkama koje žele da doniraju jajne ćelije - najavio je Lončar proteklog vikenda, i dodao da se više to isplati nego da uvozimo jajne ćelije.

Efekat doniranja jajnih ćelija i spermatozoida različit je od zemlje do zemlje. Nema pravila da su rezultati bolji u onim zemljama u kojima se doniranje plaća, iako je u mnogim evropskim uobičajeno da se plaća donacija reproduktivnih ćelija.

Za nju muškarci dobijaju od 40 do 250 evra, a žene za jajne ćelije od 800 do 1.500 evra. U Češkoj se, naime, u postupku VTO spermatozoidi iz donacije naplaćuju 100, a jajna ćelija i do 3.000 evra.

Na pitanje koliko bi to moglo da košta kod nas, profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, kaže da se te naknade kreću od par stotina evra, kao i da u Španiji ona iznosi 700 evra.

Sa druge strane, prema njegovim rečima, u Francuskoj to ljudi rade iz altruizma.

- I evropska preporuka je da se to ne plaća. Međutim, iako smo mi kao država i struka sve uradili kako bi Banka funkcionisala i depoi se punili, od opreme do analiza, apelovali na svest ljudi, pa ipak nije rezultiralo time da imamo puno donora, moramo da tražimo alternativu - kaže prof. dr Stefanović.

Prema njegovim rečima, jedna od opcija bila je da se uvoze reproduktivne ćelije iz inostranstva.

- To naš Zakon dozvoljava, ali ispostavilo se da je jeftinije da se plaća našim davaocima nego uvoz.

Koliko je to siguran korak ka punjenju banke niko ne može sa sigurnošću da kaže.

Sve mora da se proba, ali ipak navodi rezultate jednog istraživanja koji ukazuju da novac nije presudni faktor.

- Istraživanje koje je obuhvatilo 65 centara u 11 zemalja pokazalo je da 50 odsto davaoca to radi iz altruizma, 10 do 12 odsto zbog novca, a onaj procenat između i zbog jednog i zbog drugog - zaključuje profesor Stefanović.