Zbogom, šalteri, zbogom, formulari

Jedan od velikih projekata Kancelarije je i „Bebo, dobro došla na svet“, koji roditeljima omogućava da još u porodilištu, i to bez dreždanja u šalter-salama, za svega desetak minuta prijave novorođenče. Dosad je na taj način prijavljeno čak 140.000 novorođene dece, odnosno oko 80 odsto roditelja opredelilo se da na taj način prijavi dete.

- Potrebno je samo da pokažu ličnu kartu, a sve ostalo se završi kroz informacioni sistem. Obaveštavaju se SMS-om da je dete upisano u Matičnu knjigu rođenih, a na kućnu adresu stiže izvod iz Matične knjige rođenih i zdravstvena kartica. Takođe, roditeljima stiže i SMS da su dobili roditeljski dodatak. Takvu uslugu nema nijedna zemlja u Evropi - kaže na početku razgovora za „Alo!“ Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-Upravu.

Drugi veliki i značajan projekat Kancelarije, a koji se tiče svih građana, jeste informacioni sistem koji omogućava razmenu podataka po službenoj dužnosti. Naime, građani ne treba da idu od šaltera do šaltera kako bi pribavili i potom priložili svoja dokumenta, već službe razmenjuju podatke koje imaju.

- Reč je o informacionom sistemu e-ZUP, koji je počeo sa radom pre više od godinu dana, a kroz koji je dosad izvršeno čak milion usluga. Osim podataka iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih, od 1. januara ove godine i uverenje o državljanstvu dostupno je kroz e-ZUP - ističe Jovanović.

On naglašava da je, iako je obezbeđeno da sve opštine rade u sistemu e-ZUP, otpor administracije ogroman.

- Imamo opštine koje su uključene u sistem, ali i dalje šalju građane po dokumentaciju. Jednostavno, postoje oni koji neće da koriste taj sistem. Tako imamo i opštine sa nula transakcija, a to su gradske opštine Pantelej u Nišu i Petrovaradin u Novom Sadu, ali i požarevački Kostolac - objašnjava direktor Kancelarije za IT i e-Upravu.

Jovanović navodi da iako veliki broj građana kao ogromnu prednost vidi to što se podaci nalaze na jednom mestu, ima i onih građana koji time nisu oduševljeni, jer strahuju od zloupotreba. Međutim, on ističe da mesta strahu nema.

- Sada, kada imamo uvezane digitalne sisteme, možemo i da vidimo kad je i ko gledao podatke, a ranije, kad su, recimo, matične knjige bile na papiru, svako je mogao da ih vidi, a da ne znamo ko ih i kad gleda. Digitalizacijom dobijamo kontrolu, jer imamo logove u sistemu, pa vidimo da li je neko gledao nečije podatke. Ono što ćemo uraditi do maja ili juna jeste da ćemo građanima, kada se uloguju na portal e-Uprave, omogućiti da vide ko im je sve gledao podatke. Na taj način će se i kontrolisali šta rade državni službenici. Radićemo na tome i da građaninu i na mejl stiže obaveštenje kad neko pristupi njegovim podacima - navodi Jovanović.

- Pitanja koje građani postavljaju Vladi prosleđuju se ministarstvima i prate kroz informacioni sistem. Ako građanin ne dobije odgovor za 72 sata, pali se crvena lampica i izveštaji se dostavljaju ministrima i predsednici Vlade, što je dobar način da nateramo one koji rade u ministarstvima da na pitanja građana i odgovore. Dosad je stiglo više od 1.000 različitih pitanja, a procenat odgovora je veći od 90 odsto - priča Jovanović.

On navodi da Kancelarija uveliko radi na najvećem strateškom infrastrukturnom projektu, a to je izgradnja velikog data centra u Kragujevcu, čiji bi kamen temeljac trebalo da bude položen na leto, dok se izgradnja očekuje do 2020. godine. Vrednost investicije je 30 miliona dolara. Jovanović ističe i da će Kancelarija u aprilu biti domaćin „Digital vestern Balkans samita“.