Zbog nemara se gube glave, ali to nije ono najgore!

Oko 1.500 požara prijavljeno je ove godine vatrogasnim službama, odnosno Sektoru za vanredne situacije MUP Srbije, a broj neprijavljenih paljevina mnogo je veći. Najviše ih je bilo proletos i jesenas, kada su poljoprivrednici palili ostatke useva i rastinje po njivama. Krajem prošle nedelje pala je i prva žrtva.

Devetnaestogodišnji vozač kombija Jovan Štulić, iz Beograda, nastradao je u lančanom sudaru koji se u četvrtak desio na niškom auto-putu, kod skretanja za Batočinu. Do nesreće je došlo kada su vozila uletela u gust dim koji se nadvio nad putem, pošto je neko zapalio nisko rastinje na njivi pored puta.

Samo nedelju dana pre toga, požar je buktao na 800 hektara njiva, šuma i zaštićenog rezervata prirode Carska bara, u ataru tri sela zrenjaninske opštine. Vatra je stigla nadomak Belog Blata, ali su je vatrogasci savladali, pa su meštani izbegli tragičnu letošnju sudbinu žitelja Matija, kraj Atine, kada je život u vatri izgubilo 99 ljudi.

Uzalud Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat godinama upozoravaju poljoprivrednike da ne pale strnjišta, jer preti opasnost od ozbiljnih požara i uništavanja letine koja još nije skinuta, a dokazano je i da se zaoravanjem zemlje održava plodnost i smanjuje potreba za veštačkim đubrivom.

- Posledice paljenja žetvenih ostataka već osećamo, a biće ih sve više - kaže Draženko Rajković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. - Vatrom su posebno ugroženi beskičmenjaci, gliste i puževi, koji ne mogu da pobegnu, a znamo da gliste prerađuju zemlju i da tako nastaje humus. Paljevinama oranice gube humus, fosfor, sumpor, pa se onda baca na stotine tona veštačkog đubriva, koje prvo ide u vodu, pa u čovekov organizam.

Rajković dodaje da ptice ove jeseni nisu bile direktno ugrožene, jer nemaju mladunce. Ali ugrožene su indirektno - gube staništa i mesto za ishranu. Selice ne mogu da se vrate u stari dom, a broj ptica poljoprivrednih predela, poput vivka, poljske ševe ili vinogradarske strnedice, drastično opada.

Zbog učestalih spaljivanja organskih ostataka posle žetve, poljoprivredna inspekcija je, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede, pojačala nadzor, koji vrši s policijom, i van radnog vremena. Za parcele na kojima je utvrđeno spaljivanje proveravaju se podaci o vlasništvu i površini, radi pokretanja prekršajnog postupka. Ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, podnosi se inicijativa Upravi za trezor, koja određuje pasivan status poljoprivrednom gazdinstvu. Tokom trajanja tog statusa, gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva.

Ministarstvo nema podatke o tome koliko je njiva gorelo ove ili prošle godine, a u Upravi za šume kažu da je na području kojim gazduju “Srbijašume”, a to je više od 90 odsto svih šuma u zemlji, od početka godine registrovan 21 požar na površini od 162 hektara. Po jedan manji požar, bez značajnijih šteta, javio se u JP “NP Fruška gora” i JP “NP Đerdap”.

Kritični periodi za izbijanje šumskih požara su mart-april, jul-avgust i oktobar-novembar. Samo manji broj njih je, kažu u Upravi, prouzrokovan udarima groma, a veći deo ljudskom krivicom.

- Ekološke štete manifestuju se dugi niz godina i neprocenjive su - kažu u Upravi za šume. - U svetu se računaju kao petostruka ili desetostruka vrednost direktnih šteta. S obzirom na to da su u 2018. požari bili malih razmera i brzo lokalizovani, ekonomske štete nisu velike.

Kazne do milion dinara i zatvor!

ZA spaljivanje organskih ostataka posle žetve zaprećena je novčana kazna od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice. Vinovnike požara tužilaštvo može goniti i zbog izazivanja opšte opasnosti, za šta je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a za teži oblik do 10.

Planule i šume

Velike šumske požare imali smo 2000. godine (13.201 hektar), 2007. godine (16.144 hekatara) i 2012. godine (20.238 hektara šuma). U 2012. godini u Srbiji je registrovano 18.115 požara, gorelo je više od 20.000 hektara šuma, 8.000 hektara livada i niskog rastinja, 260 hektara voćnjaka i vinograda, a procenjena je materijalna šteta od oko 40 miliona dolara.