Zbog čega ljudi nagomilavaju namirnice u kriznim trenucima?
Zbog nagomilavanja se osećamo sigurno, pogotovo kada se suočavamo s novom bolešću nad kojom nemamo skoro nikakvu kontrolu. Ipak, možemo da kontrolišemo to da imamo primera radi, toalet papira u neočekivanim situacijama.
AP Photo/Anjum Naveed
Australija je takođe patila od "hronične" kupovine toalet papira iako se radi o proizvodu kog ima sasvim dovoljno.
Stručnjak za rizike iz Australije objasnio je da je stvaranje zalihe relativno jeftina akcija, a ljudi vole da misle da "rade nešto kada osete opasnost".
Ljudi radije pokušavaju u potpunosti da eliminišu jednu vrstu eventualno površnog rizika, a ne da učine nešto što bi ozbiljno umanjilo ukupni rizik.
Zbog nagomilavanja se osećamo sigurno, a to je posebno tačno kada se svet suočava s novom bolešću nad kojom nema skoro nikakvu kontrolu.
Takođe je moguće da smo biološki programirani za skladištenje, kao pojedine životinje poput ptica, veverica i drugih koje imaju tendenciju prikupljanja stvari.
Drugi način je da vlade raspodele robu određujući tačno koliko svaka porodica dobije. Tokom Drugog svetskog rata, a i drugih ratova, taj princip se koristio za mnoge proizvode poput šećera, kafe, mesa...
Prodavnice ponekad i same uvode sličan princip kada recimo, ograniče da svaki kupac može odednom kupiti samo tri paketa toalet papira.
Savremene ekonomije rade na poverenje, a COVID-19 ruši to poverenje. Ljudi gube veru da će moći da kupe ono što im treba, kad im zatreba. To dovodi do nagomilavanja proizvoda poput toalet papira.
U slučaju da dođe do izolacije treba pratiti instrukcije Vlade, a nikako stvarati zalihe proizvoda kog ima dovoljno.
Ovde takođe spadaju i ostale životne namirnice poput brašna, šećera, ulja, kvasca...