"Zatvorenik je na srpskom dozivao Boga, a onda smo mu na živo IZVADILI SRCE. Krv je liptala, dok je mladić preklinjao za život"

 - I počeo je prvi rez. Otprilike iznad grkljana na prednjoj strani grudnog koša. D. mi je sve vreme pričao, a i tada je rekao: "Pazi da bude precizno!" Zatvorenik se, kada sam ga ubo prvi put da ga rasečem, jako mrdnuo i jako počeo da urla i da vrišti. Dozivao je Boga stravičnim kricima. Ja to nikada ne mogu da zaboravim. Sanjam to i zlo mi je od toga!

Ovako je, o stravičnim i krvavim klanjima srpskih zatvorenika zarad prodaje njihovih organa, svedočio bivši pripadnik OVK, sada zaštićeni svedok, čiji su iskaz "Novosti" 2012. godine objavile, a u koji su imale uvid. Pokajnik, koji je zajedno sa još nekoliko bojovnika terorističke OVK "prošao" dvonedeljnu "obuku" na plastičnoj lutki u jednoj od škola na severu Albanije, koju je takozvana Oslobodilačka vojska Kosova pretvorila u svoj logor.

U sobi su bila tri čoveka obučena kao doktori i još tri, četiri vojnika OVK u šarenim nemačkim uniformama:

- Onda je specijalac doveo jednog zatvorenika sa rukama vezanim na leđima - ispričao je svedok. - Zatvorenik je bio poluobučen. Imao je majicu iscepanu od batina, ne znam koje je boje. Ne sećam se. Dole je imao obične pantalone. Nije bio vojnik. Bio je sav modar. Dosta pretučen. Bio je Srbin. Ništa nije pričao. Kasnije, kada je počeo da vrišti i kuka, pričao je na srpskom, pa sam tako znao da je Srbin. Molio je da mu to ne radimo. Pominjao je Boga i da ima porodicu.

Dvojica čuvara su ga stavila na sto - tri spojene školske klupe. Pozvali su još dvojicu "iz vojne policije" da ga drže za noge. Međutim, doktor za koga svedok kaže da je bio mlađi, zaboravio je alat, pa je zarobljeni Srbin morao živ da se seče.

- Sećaš li se šta smo učili? To sad ovde treba da isprobaš - rekao mi je D. Tu, na licu mesta, oprali smo ruke nekim tečnostima. Ja, D. i onaj što su ga zvali doktor. A. nam je time polivao ruke. To smo uradili pre nego što sam uzeo skalpel. Nismo smeli ništa da pipamo pre nego što to uradimo. Dok smo prali ruke, D. je pričao kako je ova operacija mnogo važna, za jednu osobu koja mora pod hitno da se operiše pa će se zato izvaditi srce. Rekao je da je to za jednog važnog komandanta i ja sam u to poverovao. Mi nismo uopšte znali da se to radi u cilju kriminala, i da smo obučavani, ako nema vremena da stignu lekari ili nema lekara, da mi pružimo tu pomoć kod ranjavanja, ili da to radimo da se spasu komandanti.

Nakon što su svi oprali ruke, D. je uzeo još jednu gazu i litarsku flašu, kako kaže, debelog stakla, providne tečnosti, otvorio je i oprao grudni koš zatvorenika.

- Ja sam stajao sa desne strane zatvorenika, a D. mi je pokazivao po grudnom košu zatvorenika gde treba da sečem. Mene je uhvatila panika. Kada je video zatvoren skalpel, zarobljenik je počeo da vrišti, da kuka, da moli za život! Počeo je da se opire, ali su ga ovi jako držali. On je toliko pre toga bio prebijen da je bio slab. I kada su ga uveli, nije imao mnogo snage.

Kada je srpski mladić počeo još jače da viče i da se opire, pripadnik OVK, koji je u istrazi iz bezbednosnih razloga označen pseudonimom A, stavio mu je ruku preko usta. Svedok je, kako kaže, znao da je on sa Kosova, odakle ga je doveo A. Imao je, kaže, smeđu kosu i bio je mršav.

- Ja sam onda počo da se tresem. Baš da se tresem! Onda mi je D. ponovio: "Znaš šta smo učili? Šta ti je, što se bojiš?" Uhvatio me je za rame i rekao: "Ne paniči, nije to teško. Hajde, ovo se mora." Da sam rekao da ne mogu ili da neću, to bi bilo neposlušnost komande - streljali bi me. To znam, jer su prethodno ubili dvojicu koja nisu htela to da rade, a jedan je ostao ranjen.

Svedok je, kako kaže, napravio rez "od gore", od dušnika - grkljana do kraja rebara, tj. do početka stomaka. Tada je morao da stane, pošto je zarobljeni muškarac vikao od bolova i preklinjao za život: "Bože pomozi mi! Nemojte to da mi radite!"

- Krv je prskala jako. Svi smo bili uprskani od krvi. D. mi je onda rekao da stanem sa rezom. Kada sam to uradio, ispod je bila "plehura", a to je opna. Onda mi je D. rekao da i to presečem, ruke su mu sve vreme bile na telu i u telu zatvorenika. Sve vreme je D. uporedo sa mnom bio sa rukama u zatvoreniku, i na zatvoreniku. Kada smo rasekli "plehuru", rekao mi je da stavim prste pod kožu, a u tom trenutku je zatvorenik već gubio svest ili već možda i bio bez svesti.

D. mu je onda pokazao kako da napravi drugi rez koji je išao poprečno od prvog, kako bi mogao da se podigne grudni koš. Međutim, pošto je lekar zaboravio "ono za sečenje hrskavice", rebra su morala da se preseku da bi se otvorilo telo, i da se, kako kaže svedok, "dođe do srca".

- Uzeli smo nož od bajoneta. On se rasklopi i sklopi u makaze. Prethodno je preko njega bačen alkohol. Nož mi je sve vreme bio za pojasom, a ja sam inače sav bio krvav. Niko nije reagovao, da mi kaže da prvo operem ruke pa da diram bajonet. Nakon toga sam makazama bajoneta počeo da sečem. Zatvorenik se već duže vreme nije pomerao. Iako se nije pomerao, držali su ga sve vreme.

Prema svedočenju bivšeg pripadnika OVK, D. je napravio rezove na gornjem delu grudnog koša ispod vrata i otvorio grudni koš obema rukama. Rebra su presečena sa spoljne strane kako se srce ne bi oštetilo.

- Kada je D. uhvatio rukama za tu kost u sredini i podigao nagore suprotnu stranu koša sa rebrima, rekao mi je da treba da svežem krvne sudove iznad srca i da ostavim od tri do pet santimetara iznad toga.

Imali su najlon kao od udice za pecanje, što je već bilo pripremljeno u komadima, da ja podvežem i vežem čvorovima na po dva mesta na jednom krvnom sudu. Kada je D. podigao koš, onaj doktor je držao rukama ispod srca, gurnuo ruke unutra i podigao ga. To je mnogo teško da se izvede i ubaci najlon za podvezivanje i čvorovanje. Ja sam potom najgori deo uradio. Rukama sam izvadio srce. Bilo mi je jako gadno i teško to što sam uradio - ispričao je čovek koji je priznao stravičan zločin, a koji je sada svedok saradnik.