Zašto je cvet feniks simbol Srbije?
Prelepa endemska biljka.
Printskrin
* Ramonda nathaliae (Natalijina ramonda, kolačić ili cvet feniks) je endemska biljka
* Ona je poreklom iz centralnog Balkana i iz porodice Gesneriaceae
* Ostatak je suptropske flore Evrope i Mediterana, najverovatnije afričkog porekla
Veoma je slična biljci Ramonda serbica za koju se smatra da se od vrste Ramonda nathaliae odvojila u samostalnu vrstu poliploidijom tokom tercijara. Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji.
Ramonda nathaliae je višegodišnja, zimzelena, zeljasta biljka.
Listovi su joj skupljeni u prizemnu rozetu, eliptično-jajastog do jajastog oblika, sa izraženom lisnom drškom. Po obodu su pravilno i sitno nazubljeni. Na gornjoj strani listova se nalaze razređene braonkaste dlake dok se na ivici listova, donjoj strani duž nerava i lisnoj dršci nalaze dugačke braonkaste dlake.
Pročitajte još:
Cvetna drška izlazi iz centra rozete i visoka je do 10 cm sa 1-3 ređe 4-5 cvetova. Кrunica je uglavnom tamno ljubičasti, ređe bele boje; tanjirastog oblika sa narandžastom osnovom. Najčešće je sastavljena od 4, a ređe od 5-6 kruničnih listića. Plod je čaura sa velikim brojem sitnih semena.
Za ovu biljku je karakteristična i pojava da i ukoliko se potpuno osuši može ponovo da oživi ukoliko se zalije. Ovu mogućnost da se iz stanja anabioze ponovo vrate u život poseduje veoma malo biljaka cvetnica. U Evropi sem vrsta roda Ramonda samo još dve cvetnice mogu da se povrate iz anabioze (Haberlea rhodopensis i Jankaea heldreichii).
Stanište ove biljke su pukotine krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350—2150 m. Naseljava uglavnom severno eksponirane stene, ali se sreće i na stenama u odgovarajućoj šumskoj reliktnoj zajednici kao što je npr. Fago-Colurnetum na Suvoj planini. Ramonda nathaliae sa drugim biljkama obrazuje reliktne hazmofitske zajednice kao npr. Erysimo-Ramondetum nathaliae. Takođe na staništima gde se preklapa sa Ramonda serbica, u zonama simpatrije, obrazuje subasocijaciju Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae (na Radovanskom kamenu iznad sela Jelašnica i na Obliku u Sićevačkoj klisuri).
Ramonda nathaliae je endemit centralnog dela Balkanskog poluostrva. Naseljava sledeće zemlje Severnu Makedoniju, severnu Grčku i Srbiju. U Severnoj Makedoniji je česta u klisurama desnih pritoka Vardara (Treska, Babuna, Topolka, Crna reka) i okolnim planinama (Jakupica, Кožuf, Кozjak i Nidže). U Grčkoj se javlja u graničnim oblastima sa Severnom Makedonijom (planine Tzena, Vermion, Voras), a javlja se i u Epiru. U Srbiji se javlja na Suvoj planini (Trem, Mosor, Sokolov kamen, Goleš), u Jelašničkoj klisuri (Radovanski kamen, iznad sela Jelašnica), u Sićevačkoj klisuri (Oblik iznad sela Ostrovica), na Šar Planini (padine Ljubotena).
Zbog nepristupačnosti najvećeg dela staništa, nije primećeno opadanje brojnosti populacija ove biljke. Međutim, pristupačni delovi staništa (stene pored puteva), kao i male lokalne populacije su u velikoj meri redukovane i ugrožene su zbog eksplatacije od strane sakupljača. Кolekcionarsko skupljanje za herbarske zbirke i botaničke bašte predstavlja jedan od najznačajnijih faktora ugrožavanja.
Ramonda nathaliae se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena zakonom kao prirodna retkost.
Natalijina ramonda se koristi kao likovno rešenje za amblem koji se nosi u sedmici pre Dana primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra i na sam dan praznika u Srbiji, a simbolika je i više nego očigledna. Ona je poput ptice feniks koja oživljava, diže se iz pepela i nastavlja borbu, baš kao i malena Srbija od 1914 do 1918. godine tokom Prvog svetskog rata.
BONUS VIDEO: Čudo u Manastiru Tumane