Alo! poslao pitanja ministarstvu, niko ne odgovara! Situacija je alarmanta, reagovao zaštitnik građana

Usled zagađenja vazduha čekaonice domova zdravlja i privatnih ordinacija pune su pacijenata koji se javljaju lekaru zbog disajnih tegoba. Problemi s disajnim putevima najizraženiji su kod najmlađih. Međutim, Goran Trivan, aktuelni ministar za zaštitu životne sredine, ili ne udiše isti vazduh kao ostali građani Srbije ili ga, jednostavno, bole briga što ćemo se pogušiti. Naime, on i dalje uporno - ćuti.

Vazduh u Beogradu, ali i mnogim gradovima Srbije danima je zagađen. Na to ukazuju i upozoravaju domaći, kao i strani sajtovi koji se bave kontrolom zagađenosti vazduha. A situacija je takva da je sve više građana koji se obraćaju lekaru zbog zdravstvenih tegoba koje izaziva zagađen vazduh.

- Zagađen vazduh na sve utiče loše, jer da je normalno da udišemo čađ, mi bismo udisali. Ovakav vazduh je izuzetno loš za astmatičare, pacijente s hroničnim bronhitisom, ali i one koji imaju akutne infekcije. Međutim, reaguju i zdravi - kod kojih se javljaju pojačana sekrecija, kijavica, ali i kašalj koji je odbrambeni mehanizam. Na duže staze ukoliko se udiše zagađen vazduh, sigurno je da će se povećati broj onih pacijenata koji imaju hronične bolesti pluća - navodi za „Alo!“ pulmolog Mira Danilov.

Upitana da li udisanje zagađenog vazduha na duže staze može dovesti i do razvoja kancera, ona navodi da to ne može decidirano da tvrdi, ali napominje da svaka supstanca koja se nenormalno udiše može da utiče i na to.

- Pitanje je koliko i šta, to sve treba ispitati - navodi ona.

Prof. dr Branimir Nestorović, pulmolog i alergolog iz Univerzitetske dečje klinike „Tiršova“, kaže da je povećan i broj mališana sa disajnim tegobama.

- Postoje tri vrste aerozagađenja. To su PM-10, odnosno krupne čestice od 10 mikrona, koje su štetne za gornje disajne puteve. Zatim PM-2,5, to su sitne čestice koje prodiru u pluća i otprilike je isti efekat kao kad pušiš. Gasove niko ne pominje zato što su najštetniji, a protiv njih skoro da nema nikakve odbrane. Oni prodiru svuda i apsorbuju se preko kože, njihov nivo u krvi se povećava i dovodi se u vezu s infarktima, moždanim udarima. Drugim rečima, nisu štetni samo za disajne već mogu biti štetni i za druge organe i teško je zaštititi se - napominje Nestorović.

On navodi da bi zato vozači u kolima trebalo da isključe uzimanje vazduha spolja, posebno u jutarnjim satima, kad je najveća koncentracija zagađenja, te da izbegnu, ako je ikako moguće, saobraćajne špiceve.

- Ujutru i uveče, kad je najveće aerozagađenje, trebalo bi da se bude u zatvorenom prostoru, da se ne izlazi napolje i ko ima da uključi prečišćivače vazduha koji imaju filtere za čestice. Oni koji ih nemaju, mogu malo da uključe klimu jer ona ima filtere. Ko izlazi napolje, preko usta i nosa može da stavi vuneni šal preko lica jer filtrira krupnije čestice, a i zaštita je od prehlade - navodi Nestorović.

„Alo!“ je juče uputio pitanja Ministarstvu zaštite životne sredine, u kojima smo ih, između ostalog, pitali i šta su dosad preduzeli povodom zagađenja vazduha, ali i šta planiraju da urade, ali odgovore do zaključenja ovog broja na naša pitanja nismo dobili.