Zagađen vazduh se sada meri po novim standardima

To se jasno vidi kada se uporedi tabela iz godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2019. godinu i ona aktuelna koja se sada nalazi na sajtu ove Agencije.

U prvoj tabeli, korišćenoj za izvešaj za 2019. godinu, a koja pokazuje indeks kvaliteta vazduha za period osrednjavanja od jednog sata, kvalitet vazduha na prisustvo PM2,5 čestica (mikrograma po kubnom metru) izgleda ovako:

“Dobar” 15,01-30
“Prihvatljiv” 30,01-40
“Zagađen” 40,01-90
“Jako zagađen” preko 90 (mikrograma po kubnom metru)

U tabeli koja sada postoji na sajtu Agencije, a u kojoj su navedeni kriterijumi za ocenjivanje, takođe za period osrednjavanja od jednog sata, sve je daleko blaže, pa rangiranje kvaliteta vazduha na prisustvo PM2,5 čestica izgleda ovako:

“Dobar” 15,01-30
“Prihvatljiv” 30,01-55
“Zagađen” 55,01-110
“Jako zagađen” preko 110 (mikrograma po kubnom metru)

Prostim poređenjem dve tabele, jedne iz zvaničnog dokumenta SEPE, a druge sa zvaničkog sajta iste te državne Agencije, vidi se da su kriterijumi, pogotovo za suspendovane PM čestice ublaženi! Ove čestice inače stručnjaci nazivaju nevidljivim ubicama, predstavljaju smešu najgorih otrova u vazduhu koje su toliko male da prodiru u najdublje delove pluća, a prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, odgovorne su za oko 4.000 smrti godišnje u Srbiji.

Na promene uočene na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine u odeljku koji se tiče kvaliteta vazduha i trenutnog praćenja nivoa aerozagađenja u Srbiji, ukazalo je više nevladinih organizacija i neformalnih grupa građana, poput Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Grupe građana “Eko straža”.

Bio "zagađen" sada je "prihvatljiv"

Svi oni su upozoril je da je Agencija “bez najave i objašnjenja promenila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha”, pa je od sada vazduh koji je do nedavno bio ocenjen kao „zagađen“, kvalifikovan kao „prihvatljiv“.

Kako su ukazali, promene se odnose i na kvalitet vazduha za vrednosti koncentracije PM2,5 i PM10 čestica, koje, kako pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, čine čak 77 odsto ukupnog udela zagađujućih materija u vazduhu, a najopasnije su za ljudsko zdravlje jer pored respiratornih, izazivaju i kardiovaskularne i maligne bolesti.

Podstimo, prema zvaničnom izveštaju, tokom prošle godine, u svim gradovima Srbije u kojima se meri prisistvo ovih polutanata, vazduh je bio prekomerno zagađen upravo usled visoke koncentracije PM10 i ili PM2.5 čestica.

U objavi na svojoj Fejsbuk stranici povodom ovih promena, “Eko straža” zaključuje da se problem zagađenja vazduha u Srbiji “rešava tako što prosto edituješ tabelu”, a na osnovu kojih propisa je to Agencija za zaštitu životne sredine učinila, postavili su pitanje RERI i BOŠ.

Šturo saopštenje

Kako je i zašto došlo do ove izmene koja će nam u nekim narednim izveštajima, ako izmenjeni kriteriju ostanu, pokazati kako zapravo uošte ne dišemo zagađen vazduh, iako se, evidentno, trujemo svakodnevno naročito zimi i ako se osim izmene na pipiru zapravo suštinski ništa nije promenilo? Agencija je tim povodom objavila na svom sajtu šturo saopštenje:

- Kriterijumi koji se danas mogu pronaći na sajtu Agencije razlikuju se od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine. Ovi kriterijumi se, svakako, razlikuju i od onih koje koristi Evropska agencija za zaštitu životne sredine koja ima značajno strožije standarde za ocenu kvaliteta vazduha, a čija je saradnica i država Srbija – navodi se u saopštenju ove dve organizacije.

Iz Agencije za zaštitu životne sredine nije bilo detaljnih objašnjenja šta se i kada dogodilo. Međutim, na njihovom sajtu se, u odeljku koji se tiče vazduha, u međuvremenu pojavila vest u kojoj se pokušava objasniti da su indeksi koji definišu monitoring vazduha različiti od kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha

- Monitoring vazduha se definiše indeksom CAQI (The Common Air Quality Index), razvijenim u okviru projekta Evropske komisije (European regional development fund). CAQI indeks, za razliku od kriterijuma za ocenjivanje kvaliteta vazduha, nije obuhvaćen nijednom zakonskom regulativom u Republici Srbiji. Indeks predstavlja mehanizam na osnovu kojeg se široj javnosti može na jednostavan način staviti na raspolaganje pravovremena i opšta informacija o kvalitetu vazduha u realnom vremenu, u cilju podizanja svesti o zaštiti životne sredine – piše u toj vesti na sajtu Agencije.

Dodaje se da Agencija za zaštitu životne sredine “prezentuje rezultate automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u realnom vremenu”, te da se radi o “preliminarnim, neverifikovanim vrednostima parametara kvaliteta vazduha”, dok su “verifikovane vrednosti i ocena kvaliteta vazduha u aglomeracijama i zonama date u Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji”.

Suspendovane PM čestice su prašina manja od 10, odnosno 2,5 mikrometara, koja predstavlja smešu dima, čađi, kiseline i teških metala, a nastaje kombinovanim uticajem grejanja, industrije i saobraćaja. Ove čestice zbog svoje veličine predstavljaju veliku opasnost po zdravlje, jer se dugo zadržavaju u vazduhu i mogu prodreti do krvotoka i pluća, gde izazivaju velike zdravstvene probleme.

Prema najnovijem izveštaju SZO „Stanje globalnog vazduha 2020“, zagađenost vazduha bilo je četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, čineći skoro 12 odsto svih smrtnih slučajeva, sa više od 6,67 miliona samo u 2019. godini. U Srbiji, prema podacima SZO, samo od prekomerne koncentracije PM2,5 čestica prevremeno umre oko 3.600 ljudi, a više od polovine tog broja su prerano umrli stanovnici Beograda.