Za Viktora su rekli da neće preživeti, Teodor je rođen slep, a pogledajte ih danas!

Mesecima je svoje sinove gledala kroz staklo inkubatora kako se bore za život, a danas, kaže, nakon svega što je preživela, najveća joj je srećа kad vidi kako njena dva vesela dečaka štite slabije.

- Trebalo je da se porodim u februaru, ali sam 11. novembra osetila sam jak bol, zbog čega sam odmah otišla u bolnicu. Odmah su me porodili. Saznala sam da sam rodila živo muško dete teško 1.070 grama. Nisam ga čestito ni videla, odmah su ga odneli - priseća se Marijana i dodaje da su nakon porođaja usledila četiri dramatična meseca borbe za život njenog prvog sina, komе su, simbolično, dali ime Viktor.

Kada su joj prvi put dаli Viktоra na ruke, nekoliko dana nakon rođenja, imao je manje od 800 grama.

- Bio je nešto veći od šake, mrvica. Lekari su mu davali male šanse. Nije imao snage ni da diše, ali se borio kao lav da preživi! A gledajte ga sada, školarac moj predivni - priča naša sagovornica.

Bez obzira na sve što je preživela nakon rođenja prvog sina, ova hrabra žena nije dozvolila da je traumatično iskustvo sa prvim detetom spreči da ponovo zatrudni.

Nedugo nakon Viktorovog trećeg rođendana, saznala je da je u drugom stanju.

- Strahovala sam, naravno, ali sam mislila da nema šanse da se istorija ponovi. Kada sam ušla u 26. nedelju, tresla sam se svaki dan. Ta nedelja je prošla, pa još jedna, a onda je i Teodor odlučio da požuri. Na svet je došao 12 nedelja ranije - kaže Marijana.

Tog aprila 2015. godine, Marijana je u Institut za neonatologiju ušla hrabrija, verujući da je sa Viktorom već sve prošla i da ništa ne može da je iznenadi - kako se samo prevarila.

- Teodor je imao 1.345 grama i u odnosu na Viktora je bio „teškaš“. Znala sam da neće biti lako, ali nekako sam imala više snage. Međutim, kada su mi lekari rekli da je došlo do komplikacija i da je moj sin slep, htela sam da umrem - priseća se kroz suze Marijana.

Mesec dana je bilo potrebno da lekari stabilizuju Teodora, a usledila je možda i najveća borba - da mu povrate vid.

- Još nisam smela u ruke da ga uzmem, a moj miš je već imao dve komplikovane operacije. Tri nedelje nakon zahvata nismo znali da li će ikada moći da vidi. Ipak, u mom srcu nikad nije bilo dvojbe, znala sam da ga volim najviše na svetu bez obzira na sve. Srećom, bog nas je još jednom pomilovao i vratio mom sinu vid - priča ona i dodaje da je Teodor tek nakon tri meseca stigao kući iz bolnice u zagrljaj Viktoru, koji je stalno pitao za njega.

Dok se braća sada bezbrižno igraju, Marijana priznaje da joj nije uvek lako sa njima.

- Koliko su bili bespomoćni na početku, toliko su sad puni životne energije. Ponekad izgubim živce, ali ih potom cmačem i grlim. Oni su moje čudo, moji pobednici i božji dar - priča mlada majka dok sa osmehom gleda svoje dečake.