Za blagostanje obavezno se treba pomoliti i obratiti pažnju na ponašanje

Simeon je svetac koji je za svog života toliko bio posvećen bogu da se odrekao materijalnog bogatstva i udobnosti da bi se u potpunosti posvetio veri.

Ovaj sveti Simeon rodi se u Paflagoniji, u mestu zvanom Galata; roditelji mu behu plemići i bogati, otac Vasilije, majka Teofanija. Još kao mališana, roditelji odvedoše Simeona u Carigrad kod svojih rođaka koji onda behu veoma viđeni na carskom dvoru. Ovi ga s radošću primiše, i dadoše mu učitelja da ga uči osnovnim stvarima. Pametan i mudar izmalena, Simeon se ozbiljno dade na učenje; nije voleo dečje igre, izbegavao je njihove nestašluke; i tako veoma napredovao u naukama. Sa uzrastom, rasla je i njegova revnost u učenju. Za kratko vreme on postade izvrstan krasnopisac, o čemu svedoče knjige pisane njegovom rukom. On takođe izuči u znatnoj meri svetovnu filosofiju i druge nauke.

Simeonov stric, brat njegovog oca, videći da se Simeon odlikuje lepotom i izuzetnom otmenošću i da sve druge mladiće prevazilazi svojim divnim osobinama, nameravaše da svog bratanca sprijatelji sa ondašnjim carevima, Vasilijem i Konstantinom Porfirogenitima, jer sam beše uticajni dvorjanin i velikaš. Ali suze Simeonove odbiše plan njegovog strica: on ne željaše da stupa u vezu sa vlastodršcima, da ne bi izgubio Boga dobijajući ništavne stvari. No na uporno navaljivanje stričevo, Simeon pristade da bude spatorokuvikular i član Senata. I on to postade. Ali iznenadna smrt znamenitog strica pruži mu priliku, te on odbeže svet i otide u čuveni Studitski manastir. U manastiru on traži svog, još od detinjstva, duhovnog oca i učitelja, Simeona Bogobojažljivog, koji takav nadimak dobi zato što bejaše veliki vrlinom i savršenim bestrašće.

Našavši ga, on mu izlaže svoju nameru i moli ga da ga uvrsti u monahe. Ali otac, iskusni poznavalac monaškog života i đavolovih zamki, savetuje mu da se strpi dok ne stigne u zrelije doba, pošto mu je sada četrnaest godina.

Kasnije, tokom svog života Simeon se toliko posvetio molitvi i sticanju vrline da se često odvajao od ljudi. Vreme je provodio u molitvi, tihovanju i razgovorima sa bogom. Kada je sazreo, uvidevši da materijalno bogatstvo ne donosi sreću, Simeon se napismeno odrekao svog nasledstva i nastavio da živi povučenim monaškim životom posvećen molitvi.

Običaji za današnji dan nalažu da bi zarad lične sreće i blagostanja danas trebalo da budemo dobri i milostivi prema drugima, kao i da se pomolimo i poželimo sreću, kao i dobro zdravlje osobama koje su nam bliske.