Vučiću sam imao da kažem samo jedno!

Dok je Vučić razgovarao sa srpskim intestitorima, Vasiljević je zaustavio svoj kamion nasred ulice, istrčao, pozdravio se sa predsednikom, razmenio nekoliko ljubaznih reči, a onda se vratio svom poslu, na opšte iznenađenje svih prisutnih.

- Nisam se nadao da ću postati tako popularan. Zvali su me prijatelji koji su me videli na TV. Baš sam se iznenadio - kaže Sande koji živi u pariskom severoistočnom predgrađu Gusenvil, nedaleko od aerodroma “Šarl de Gol“.

Ovu iznenadnu i nepredviđenu epizodu iz svog života svakako će dugo pamtiti. Tim pre što mu je predsednik Srbije idol.

- Vučića stvarno obožavam. Sviđa mi se sve što kaže - ističe on.

 

Ovaj pariski vozač, koji raznosi luksuzna pića, vina i šampanjac po restoranima u tom delu grada, prepričava kako se sve odigralo na Madleni.

- Samo što sam završio isporuku. Na trgu velika gužva. Stajali smo. Pogled mi odluta u stranu, prema crkvi. Vidim kamere, nekog visokog čoveka ispred njih. Rekao bih da je Vučić, ali nisam siguran. Odkud on u Parizu? Dok sam se okrenuo, vidim ga kako silazi niz stepenice. On je! Otvorim prozor i pozovem ga, a on mi otpozdravi - prenosi Sande.

U tom trenutku, poželeo je da se rukuje sa predsednikom.

- Pitam ljude oko njega da li mogu da izađem da se pozdravim. On im kaže da me puste. I ja tako izađem iz kamiona. Izleteo sam na brzinu, pozdravili smo se, potapšali po ramenu. Pitao me je odakle sam. Rekao sam mu: “Bravo predsedniče, samo tako nastavite“. Odgovorio mi je uz osmeh: “Važi, nema problema“. Mnogo prijatan susret. Bio je veoma ljubazan - priča Jovan Vasiljević u dahu.