Volimo da čitamo i kupujemo knjige
shutterstock
U prilog tome govori i ogromna posećenost na Sajmu knjiga, kao i veliki broj članova biblioteka širom Srbije.
Statistika kaže da tek svaki 11. stanovnik Srbije mesečno pročita bar jednu knjigu, dok polovina muškaraca i trećina žena u našoj zemlji to ne učini ni za godinu dana. Takođe, prosečan Srbin čita šest minuta dnevno. Međutim, ove poražavajuće brojke, zbog kojih smo dosta ispod evropskog proseka, nemaju mnogo uporišta u praksi.
Srbija ozbiljno tržište
Da se u Srbiji čita i da nismo ni malo, ni bezvezno, ni smešno tržište, ukazuje i to da je „Bookmate“ početkom prošle godine lansiran i kod nas. Reč je o servisu za čitanje e-knjiga sa više od šest miliona korisnika, koji može da se koristi bilo gde u svetu pomoću mobilnog telefona, tableta ili računara. Tako korisnici imaju mogućnost da čitaju knjige ne samo na stranim jezicima već i na srpskom jeziku.
Posećenost na Sajmu knjiga iz godine u godinu sve je veća. Tako se očekuje da ovogodišnji premaši prošlogodišnji po broju posetilaca. A samo prošle godine, Sajam knjiga je posetilo oko 195.000 ljubitelja knjige.
Visoko na listi želja posetilaca ovogodišnjeg sajma su Šekspirove drame, ruske bajke, kuvari, knjige za decu, ali i romani domaćih pisaca. Međutim, ovih dana mnogobrojni ljubitelji pisane reči koji nisu zapucali u neku od hala Beogradskog sajma pune i knjižare koje nude sajamske popuste kako bi došli u posed željene literature.
- Po tome kolika je posećenost našeg štanda na Sajmu, naših knjižara širom Srbije, koliko se knjiga kupuje, ne stoji da teza da Srbi ne vole da čitaju. Takođe, čitaoci iz Srbije veoma prate svetske trendove, tako da se i mi trudimo da idemo u korak s tim, pa se neretko dešava da se knjiga stranih autora u našim knjižarama pojavi nepun mesec nakon izdanja u Velikoj Britaniji ili Americi - kažu za „Alo!“ u jednoj poznatoj izdavačkoj kući koja ima lanac knjižara po Srbiji.
Srbija je zemlja odana knjizi
Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, kaže za „Alo!“ da je Srbija zemlja koja je odana knjizi, kao i da je to potvrđeno mnogo puta.
- Posećenost na Sajmu jedna je od slika naše naklonosti prema pisanoj reči i literaturi. Sprovode se različita istraživanja i uvek se postavlja pitanje njihove pouzdanosti. Prema našim saznanjima, u Srbiji se dosta čita, a broj članova biblioteka i knjiga koje se izdaju na pozajmicu je u porastu. Neprestano treba dodatno raditi na afirmaciji kulture čitanja. Verujem da će i ovogodišnji sajam knjiga, već po tradiciji, tome dati značajan doprinos - kaže za „Alo!“ ministar Vukosavljević.
Iz godine u godinu raste i broj članova biblioteka širom Srbije, ali i naslova koji se pozajmljuju.
Rajko Sekulić, direktor biblioteke „Gligorije Vozarović“ u Sremskoj Mitrovici, kaže da nikako ne stoji da su Srbi po čitanju ispod evropskog proseka.
- Sva ta istraživanja o čitalačkim navikama u Srbiji su, po mom mišljenju, irelevantna jer mi često ne znamo kako su rađena, na čemu su zasnovana, koji broj ljudi je njima obuhvaćen. Jedino što vidimo su brojke, koje često odstupaju od onoga kako je u praksi. Naši ljudi čitaju i siguran sam da ne zaostajemo za Evropom. Kod nas u biblioteci volimo da upotrebimo izraz „sve je više čitanja“, umesto „sve je više članova“, jer često članovi biblioteke uzmu knjigu i daju je i ljudima iz svog bliskog okruženja na čitanje. Letos su nam članovi dolazi i uzimali i deset knjiga, koje su nosili na more, pa smo ih pitali da li će se uopšte okupati, ali to su bile knjige za sve članove porodice - navodi Sekulić za „Alo!“.
Činjenice o čitalačkim navikama u Srbiji
- Najčitaniji su istorijski romani i epska i naučna fantastika, slede ljubavni romani, drame i dela klasične književnosti.
- Većina voli da kupuje knjige u knjižarama.
- Većina se prilikom odabira knjige oslanja na intuiciju.
Brojke
14,8% čitalaca pozajmljuje knjige iz biblioteke
12,7% čitalaca razmenjuje knjige sa prijateljima i porodicom
10% čitalaca želelo je da učestvuje u klubovima čitalaca knjiga kako bi svoju čitalačku strast podigli na viši nivo
povezane vesti
