Naučnik svetskog glasa, virusolog Ana Gligić prognozira! Veterinari će naći lek

Virusolog i naučnik svetskog renomea Ana Gligić, žena koja je najzaslužnija što smo pre 50 godina pobedili velike boginje, najverovatniji je sledeći scenario:

- Rezervoar ovog virusa je u prirodi i zato je najrealnije da će se korona s vremena na vreme ponovo pojavljivati, ali ne u ovom obliku. Prenosioci korone mogu biti i divlje životinje koje mi jedemo, poput fazana ili srna, a prenošenje i patogenost virusa zavisi od tog intermedijalnog prenosioca. Divlje i domaće životinje mogu biti prenosioci, a da istovremeno ne budu bolesne. Zato ćemo, verujem, imati sporadično pojavljivanje u ljudskoj populaciji, sve dok ne budemo imali efikasan lek protiv ovog virusa - objašnjava dr Gligić.

Mnogima se čini da je virusologija zatajila u slučaju korone. Međutim, dr Gligić ističe da je potrebno vreme da se novi soj virusa poput ovoga upozna.

- Iz iskustva mogu da kažem da su virusi vrlo teški za izučavanje, a još teži za iskorenjivanje, naročito ovakvi koji dolaze iz prirode. Uz to, čini se kao da se KOVID-19 stalno menja i ispoljava drugačije osobine s kojima se ranije nismo sretali. Meni je bilo potrebno pet godina za kategorizaciju virusa, to je spor i težak posao, potrebno je vreme da bi se došlo do nekih rezultata. Zato svi moramo da naučimo da živimo sa ovim virusom i da svedemo mogućnost zaražavanja na najmanju moguću meru - poručuje dr Gligić.

Mnogi se uzdaju u kolektivni imunitet. Evo šta dr Gligić misli o tome:

- Kada je kolektivni imunitet u pitanju to ima smisla tek kada se pređe granica od bar 50 odsto populacije koja se zarazila virusom i preležala bolest. Ali to važi samo u slučaju da ne dođe do veće mutacije virusa. U protivnom nam kolektivni imunitet neće mnogo pomoći.

Ona smatra da bi u istraživanje o koroni trebalo da budu uključeni i veterinari.

- Korona je dobro poznat virus među životinjama s kojim se veterinari često sreću, čak su i pojedini simptomi, poput dijareje, isti kod životinja i ljudi. Smatram da bi veterinari mogli da daju vrlo zanimljiv doprinos istraživanju da bi se pronašao efikasan lek za ovu pošast - ističe naša sagovornica.

- Ja od početka pandemije, tamo od marta-aprila, govorim da virus ne bira po godinama i da napada sve, bez obzira na starosnu dob. Dobro je što, ako se računa broj novozaraženih i srazmerno tome broj smrtnih slučajeva, u našoj zemlji te cifre nisu velike. Ali sve je više pacijenta sa teškom kliničkom slikom. Ne možete ostaviti čoveka na ulici ako je bolestan, morate izolovati i virusonoše, a sve to guši zdravstveni sistem - objašnjava doktorka.

Kao naučnica, koja se kroz karijeru bavila upravo virusima, dr Gligić priznaje da je koronavirus prilično iznenadio ponašanjem jer odstupa od poznatog ponašanja virusa.

- Nisam očekivala da će se virus ovoliko zadržati i da će doći do mutacija. To i jeste najveći problem kod pandemije. Kad preskoči soj i pređe na ljude, virus postaje patogen. Ova pandemija je potpuno neuobičajena za virusologiju, pa i za epidemiologiju, čak je i klinička slika neočekivana. Prvo se mislilo da, kao i druge zarazne bolesti koje se prenose respiratornim putem, napada pluća, ali se ispostavilo da kod slabijeg organizma napada i druge organe - ističe dr Gligić.

Na pitanje čega se najviše pribojava, poznata naučnica spremno odgovara: Nove epidemije usred ove već postojeće.

- Brinu me vesti iz Danske da se korona koja se zapatila među kunama može preneti na čoveka. Postoji opravdan strah da se ne pojavi epidemija u epidemiji, odnosno da se u postojećoj pandemiji ne pojavi novi serotip mutacije. U tom slučaju bi se sastavili rep jednog i početak drugog epidemiološkog talasa, što nam dođe kao igranka bez prestanka.