Veselin Đuretić napustio nas je u 87. godini života

Đuretićeva supruga Milka rekla je da je njen muž umro u utorak, 18. februara, na beogradskoj klinici Bežanijska kosa, te da će u utorak, 25. februara, biti sahranjen na Novom bežanijskom groblju u 12.45 časova, uz opelo koje će biti služeno u 11.45 časova.

Đuretić je bio i jedan od osnivača Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS), te saradnik Balkanološkog instituta SANU, član Saveza komunista Jugoslavije i autor nekoliko radova o Narodnooslobodilačkoj borbi.

Bio je poznat po zalaganju za ujedinjenje svih Srba, i četnika i partizana.

Udovica Milka Đuretić rekla je da je ostao nezavršen rukopis njenog supruga u kojem je pisao o srpskoj istoriji, te podsetila da je bio dobitnik niza priznanja – Ordena Svetog Save prvog reda, Ordena Njegoša prvog reda, Medalje milosrđa koja mu je uručena u Patrijaršiji Srpske pravoslavne crkve.

Ona se setila da je Đuretić odlučio da celokupan prihod od prodaje svojih knjiga po Australiji, gde je držao i predavanja, nameni za ranjenike Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.

- Kad su mu rekli da, ipak, nešto uzme, on je rekao: Slušajte, ne živim ja od srpstva, nego za srpstvo, ispričala je Milka, dodajući da tu čuvenu rečenicu stalno ponavljaju Srbi u Australiji.

Ona je navela da se Veselin Đuretić zalagao da se ujedine svi Srbi, i četnici i partizani, u "Besmrtnom puku" i da nestanu nesloge podmetnute sa strane.

Milka je rekla da je pop Momčilo Đujić rekao da veruje da će Đuretić objediniti sve Srbe, što je i rekao njenom suprugu tokom davne posete Americi.

- Veselin je posle toga rekao da treba svi u "Besmrtnom puku" da nose slike svojih predaka koji su učestvovali u ratu, bez obzira da li u četnicima ili partizanima, ljotićevcima, nedićevcima. Bili smo rastrgnuti na deset strana, te da u tom `Besmrtnom puku` jednom nastane sloga - priča Milka, prenosi Glas Srpske.

Ona je navela i da je prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić rekao Đuretiću da će predložiti da bude predsednik ANURS jer je osnovao tu instituciju, ali da do tog izbora nije došlo.

Prema njenim rečima, kada je Veselin Đuretić gledao slike progona Srba iz Krajine tokom hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" iz avgusta 1995. godine, nije mogao dva sata da ustane.

Milka kaže da su ona i suprug živeli skromno i ističe da je Veselin ostao dosedan sebi.

- Bio je ljudska gromada, nesavladiv i nepodmitljiv - rekla je Milka.

Zalagao se za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini đenerala Draže Mihailovića, isticao da su sve srpske ratne pozicije bile objektivno antifašističke, te da svi predvodnici srpskog otpora zaslužuju spomenike zahvalnosti.

Knjiga je primljena negativno među tadašnjim istoričarima, a Đuretić je isključen iz Saveza komunista Jugoslavije, zbog, kao je navedeno, "nacionalne netrpeljivosti i šovinizma".

U delu "Velika prevara Drugog svetskog rata" Đuretić navodi da je Tito imao zadatak da Hrvate, koji su bili uz naciste, prevede na stranu pobednika.

Tokom devedesetih godina prošlog veka Đuretić je bio pristalica srpske nacionalne ideologije, blizak Srpskoj radikalnoj stranci.

Aktivno se zalagao za očuvanje državnog zajedništva Srbije i Crne Gore u okviru nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (1992-2003), a potom i u okviru Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2003-2006).

O dramatičnim događajima u Jugoslaviji krajem osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka držao je predavanja na više univerziteta, kako na Zapadu, tako i na Istoku.

Posle egzodusa Srba iz Hrvatske, obraćao se mnogim svetskim liderima sa napisima, koji su bili i svojevrsni elaborati o srpskom i jugoslovenskom problemu.

Za knjigu "Razaranje srpstva u 20. veku" dobio je priznanje Srpske književne zadruge, a za knjige "Saveznici i jugoslovenska ratna drama" nagradu "Slobodan Jovanović".