Verovanje kaže da od današnjeg dana pa sve do Božića ne valja raditi svima nam bitnu stvar!

Iako nije zapovedan crkveni praznik, nije crveno slovo, u narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.

Običaji i verovanja

Postoji narodni običaj da se uoči Svete Varvare kuva žito – varica i uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, pa se kaže da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. A jede se i sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog. Zato je zovu i savica. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.

U Srba je narodna godina, kao i crkvena danas, počinjala 1. septembra, pošto se pobere letina, pa je zato Varvarin dan bio prvi dan u ovoj godini. U nekim krajevima Srbije običaj je i da se na današnji dan potope zrna pšenice u vodu da proklijaju pa se na Božić iznesu da se vidi koliko je porasla pšenica. U novija vremena, zrna pšenice se natope i stave na tanjirić ili u činijicu pa kad pšenica poraste iznese se na božićnu trpezu.

Veruje se da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja, onda o tome nikom ne govori, niti se snovi tumače. Ko sanja i dira garave sudove, te zime će mu vuci stoku napadati.