Vernici, ispoštujte ove običaje i očistićete se od ZLA!

Početak Petrovskog posta je pokretan, jer zavisi od Vaskrsa, a završetak je nepokretan. Zbog zavisnosti početka ovog posta o Vaskrsu, Apostolski post najkraće može da traje jednu nedelju i jedan dan, a najduže šest nedelja.

 

Svrha posta, kako kažu pravila vere, ne može se postići samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i uzdržavanjem od loših misli, reči i dela i uz obaveznu molitvu, po uzoru na Spasitelja koji je postio u pustinji i čiji su primer potom sledili Bogorodica i apostoli.

Naziva se još i Petrovdanski post, Apostolski post, post Svetih Apostola. Ovaj post ustanovljen je kao uspomena na apostole koji su se, primivši Svetog Duha na dan Pedesetnice, pripremali kroz post za propoved Jevanđelja u svetu. Hristovi apostoli su se za službu pripremali postom i molitvom.

 

Ovaj post sličan je Božićnom, mada nešto blaži. Za vreme njegovog trajanja ne jede se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se posti na vodi.

Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja 7. jula jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje.

Petrovski post uveden je u prvim vekovima hrišćanstva, u vreme cara Konstantina Velikog, najpre u Rimu, kada je tamo podignuta bazilika posvećena apostolskim prvacima, a potom i u Carigradu.