Vatikan otkrio dokumenta: Da li smo spremni za ovakve tajne iz naše istorije?

Dosta je pitanja oko arhivu iz perioda pape Pija XII koji je bio poglavar od 1939. do 1958. godine, naročito jer je bio papski nuncije u Berlinu i dobro je poznavao vođe nacističke Nemačke.

I dan danas je neusaglašeno mišljenje ljudi po pitanju njegovog rukovođenja, jer pojedini smatraju da nije učinio dovoljno kako bi zaštitio žrtve nacističkog terora.

Druga strana smatra da je tajno pomagao antifašiste, Jevreje i druge progonjene, ali da nije mogao da učini više kako ne bi ugrozio katoličke vernike i položaj katoličke crkve u okupiranoj Evropi.

Za naše istoričare, ali i one iz drugih bivših jugoslovenskih republika, najzanimljivije će biti rasvetljavanje uloge Svete stolice u događajima na tlu okupirane Jugoslavije.

Posebno je interesanta uloga kardinala Alojzija Stepinca, odnos Vatikana prema NDH i sklanjanje nacističkih zločinaca sa područja Evrope - "pacovskim kanalima".

Od pre nedelju dana su dokumenti fonda Kongregacije za spoljne crkvene poslove dostupni javnosti, a fond od 130 fascikli ima naziv "Jugoslavija".

Kako se Vatikan odnosio prema uništavanju Kraljevine SHS, Antu Paveliću, stavu prema Srbima, Romima i Jevrejima?

- To je ono što očekujemo od otvaranja arhiva. Jedan od glavnih izvora su izveštaji papskog nuncija u Zagrebu, opata Markonea, ali, svakako i iz izveštaja o posetama Stepinca Svetoj stolici - objašnjava istoričar Milan Kuljanin, prenosi "Sputnjik".

Što se tiče "pacovskih kanala", spašavanja ustaških i drugih nacističkih zločinaca, delimično su rasvetlili arhivi američkih i drugih obaveštajnih službi, jer su se nacistički zločinci, kako Kuljanin kaže, sklanjali sa njihovim znanjem.

- Sada ćemo sliku i o tome kakva je tu bila uloga Svete stolice. Ono što je važno kada je reč o spašavanju ustaških i nacističkih zločinaca, bilo bi nam važno da se dobije na uvid arhiva Zavoda svetog Jeronima, institucije koja je imala centralno mesto u spašavanju zločinaca. Takođe nam je bitno i delovanje Krunoslava Draganovića, važnog čoveka u lancu spašavanja zločinaca - ističe on.

Kuljanin navodi još jedan momenat koji bi bio zanimljiv da se rasvetli u dubinama vatikanskih arhiva. To je pokušaj spašavanja NDH krajem rata, maja 1945, u šta je takođe bio umešan Vatikan.

- Postojale su namere da se izazove intervencija zapadnih saveznika na teritoriji Jugoslavije upravo radi spašavanja NDH. Naravno, tada je to bilo iluzorno, ali govori o tome da su takve namere postojale i u tome je ulogu imao i Stepinac, a sve je rađeno sa znanjem Svete stolice - navodi Kuljanin.

Kao problem ističe se to da naša država, a ni Hrvatska, nema dovoljno adekvatnih istraživača koji bi protumačili arhivu koja je sada dostupna javnosti.

Na Kuljaninovu zaključnu konstataciju da posao istraživanja vatikanskih arhiva neće biti ni brz niti lak, nadovezuje se njegov kolega Bojan Dimitrijević, koji smatra da se iz velikog broja zainteresovanih istraživača, vidi da se svetska javnost najviše interesuje za odnos pape Pija prema jevrejskom pitanju i Holokaustu.

- Mislim da naša država tu kasni, zato što se ne uključuje sistematski i ne šalje istraživače da sva pitanja istraži uz državnu potporu. Mi još nemamo specijalizovane istraživače odnosa naše države i našeg naroda sa Svetom stolicom i katoličkom crkvom na bazi arhivskih podataka. Čini mi se da, osim jednog mlađeg kolege, niko u skorije vreme nije posećivao vatikanski arhiv i donosio nam nova saznanja iz njega - smatra istoričar Bojan Dimitrijević.

Papa Franja je još 2016, odbijajući da proglasi kardinala Stepinca za svetitelja, formirao mešovitu pravoslavno-katoličku komisiju čiji je zadatak bio da prouči ulogu ovog kontroverznog kardinala tokom II svetskog rata. Otprilike u isto vreme, aktuelni papa obećao je da će otvoriti vrata arhivu pape Pija XII, što je sada i učinjeno.