Unesko stiže na Kalemegdan! Ali ovo je uslov

Uslov za upis na listu je pravna "selidba" vojnih objekata na tvrđavi

Vojni muzej na Kalemegdanu ove godine bi trebalo da iz nadležnosti Ministarstva odbrane pređe u nadležnost Grada Beograda. Izmeštanje vojnog objekta pod kapu civilnih organa vlasti preduslov je za to da Beogradska tvrđava obnovi zahtev za upis na listu Svetske kulturne baštine Unesko.

Istovremeno sa ovim, razmatra se i prelazak Muzeja vazduhoplovstva u Surčinu pod kapu Grada Beograda. Ovim potezom bila bi omogućena obnova i stabilno finansiranje ove ustanove, koja se pre više decenija našla na "ničijoj zemlji nadležnosti" - između Ministarstva odbrane i nekoliko civilnih preduzeća i ustanova.

- Pravna priroda muzeja na Kalemegdanu godinama je bila prepreka da se ova celina nađe na Uneskovoj listi - navode u vrhu gradske vlasti. - Vojni muzej je pod punim ingerencijama Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Uneskova praksa je da ne garantuje zaštitu objekata i celina ukoliko se na njima nalaze vojni objekti. Promenom nadležnosti bili bi ispunjeni svi uslovi da Kalemegdan i formalno postane deo svetske kulturne baštine.

U vrhu beogradske vlasti ukazuju i da se ova promena neće odraziti na rad kalemegdanskog muzeja, niti na strukturu zaposlenih. Svi kustosi i ostalo osoblje ostaće i dalje na svojim radnim mestima. Gotovo jedina promena ticaće se izbora prvog čoveka - umesto ministra odbrane postavljaće ga Skupština grada.

Za Muzej vazduhoplovstva u Surčinu ovaj potez mogao bi da označi kraj dugogodišnjeg pravnog lutanja i praktičnog propadanja. Zaposleni u ovoj ustanovi pozdravljaju inicijativu i ističu da bi mogli da daju veliki doprinos kulturnoj i turističkoj ponudi Beograda.

- Problemi se gomilaju godinama - od podeljene nadležnosti, nesposobnih uprava pa do propadanja zgrade i ugroženosti eksponata od kojih su mnogi svetski rariteti - objašnjava član Upravnog odbora Muzeja Aleksandar Kolo. - Muzeju je za redovan rad potrebna jasna nadležnost i primena propisa. To bi omogućilo i veće zahvate na obnovi i uređenju naše ustanove koja je u svetskim muzeološkim i građevinskim standardima - pravi dragulj.

Muzej u Surčinu godinama je bio suočen sa podeljenom nadležnošću - vojnom i civilnom. Korak ka izlazu iz ove situacije napravljen je 2017. godine, kada je Ministarstvo odbrane sa predstavnicima osnivača (kompanija "Er Srbija", Aerodrom "Nikola Tesla", pančevačka "Utva", trstenička "Prva petoletka", zemunski "Teleoptik-žiroskopi"...) zaključilo ugovor o prenosu osnivačkih prava i obaveza Muzeja na republički nivo. Ovaj potez, međutim, Muzej do danas nije izveo na pravnu čistinu, a to i dalje drži pod blokadom obnovu njegove ugrožene zgrade i okoline.

Dragocena zbirka

Surčinski Muzej vazduhoplovstva čuva prvorazrednu baštinu svetske avijacije. U njegovom izložbenom prostoru i depoima između ostalih predmeta čuvaju se i delovi retkog "lokida P-38 lajting", raritetni avion "fijat G-50" - prvi italijanski metalni avion iz sastava NDH. U muzejskim zbirkama su i nemački lovci "foke vulf" i "junkers", sovjetski bombarder "petljakov", posleratni dvomotorni lovac "ikarus", putnički DC-3...

Eksponati u ratu

Prelazak u civilnu nadležnost oba muzeja skinuo bi ih sa spiska vojnih objekata i legitimnih ratnih ciljeva.

- Tokom bombardovanja 1999. godine strahovali smo za eksponate. Preko krova smo zato razapeli i veliki platneni baner sa natpisom Museum. Po pravilima ratovanja svaka ustanova kojom upravlja vojska može da se proglasi legitimnim ciljem oružanog dejstva. Prelazak pod kapu Grada isključuje ovu mogućnost i povećava sigurnost baštine koja se u njima čuva - objašnjava Aleksandar Kolo iz Muzeja vazduhoplovstva.