"U svetu su me najviše pitali za Emira Kusturicu i za Bitef, a strancima sam poklanjala knjige naša dva pisaca"

- Najviše su me pitali za Emira Kusturicu i za Bitef. Najčešće sam poklanjala "Vodič kroz srpski mentalitet", knjigu Mome Kapora na engleskom jeziku, ponekad Andrićev roman "Na Drini ćuprija", muziku Svetislava Božića, Pavla Aksentijevića, našu crkvenu...Zajednička je bila zabrinutost za moju zemlju, za ratna događanja, za stradanja. Ali, zajednička je bila i lepota umetničkog doživljaja i dostignuća, potreba za kulturom i lepotom.

- Nesporno je da veliki srpski umetnici koji su stvorili prepoznatljiva dela, mogu da doprinesu poboljšanju imidža Srbije i da budu naši istinski ambasadori - kaže Vjera Mujović. - Imamo Kusturicu, Nemanju Radulovića, Bikovića, imali smo Isidoru Žebeljan... i zato je važno da napravimo bazu podataka o našim umetnicima koji žive u inostranstvu, kao i o onima koji gostuju u svetu. Njima mogu da se priključe i strani umetnici u promociji Srbije. Nikita Mihalkov je naš čest gost, a nobelovac Peter Handke argumentovano i moćno brani našu zemlju.

Naša sagovornica podseća da je pedesetih godina proteklog veka u SFRJ postojala svest o značaju kulture za imidž zemlje. Tih godina nastali su Bitef, Fest, Bemus...

- Iako su to bili festivali u matici, imali su snažnu diplomatsku misiju - govori nam. - Danas je neophodno da identifikujemo prioritete, strategije kulturne diplomatije, ključne aktere i partnere, vrste i sadržaje aktivnosti kojima se borimo protiv negativnog imidža Srbije u svetu.

Gde god da je gostovala, snimala, nije imala neprijatna iskustva, a glumački posao ju je vodio na različite strane sveta.

- Kultura i umetnost govore lepšim jezikom, jezikom koji bolje razume i razlike, ili koji potire razlike - kaže ona. - Umetnički čin podstiče emocije, a emotivni naboj se pamti, utiče na nesvesno u nama. Tako naša umetnost, naše pesme, slike, naš duh, karakter i mentalitet nadjačavaju negativne slike o nama kreirane nekoliko poslednjih decenija.

Za promociju naše kulture u svetu neophodna je i planska politika i malo više sredstava.

- Nije dovoljno samo doneti dobru strategiju, već je treba i sprovesti - kaže Vjera.

- Kulturom i umetnošću možemo da menjamo sliku o ružnim i uopštenim predrasudama o našoj zemlji. Galumov piše da je proces građenja imidža spor i dugotrajan, dugoročan. Nestrpljivi treba odmah da odustanu.

U knjizi je i anketa sa stranim diplomatama o tome kako poboljšati imidž Srbije u svetu - o čemu kaže:

- Jedni zastupaju stav da se treba prvo fokusirati na političku stabilnost i ekonomski prosperitet, kao preduslove za kulturnu diplomatiju, dok drugi smatraju da se baš u situacijama kad su zatvorena politička vrata treba osloniti na akcije kulturne diplomatije.

Da se ne zaboravi, govorila je i o Jasenovcu

Glumica Vjera Mujović doktorsku disertaciju pod nazivom „Kulturna diplomatija kao činilac promene imidža Srbije u svetu” odbranila je maja 2019. na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. Daje aktivan doprinos međunarodnoj kulturnoj saradnji i promociji srpske kulture u svetu (sa posebnim akcentom na Rusku Federaciju i frankofoni svet). Višegodišnje iskustvo stekla je i kao organizator i kao učesnik u institucionalnim i vaninstitucionalnim projektima iz oblasti kulture. Aktivno sarađuje i sa našom dijasporom. U domenu javne diplomatije, učestvovala je u brojnim akcijama, od kojih izdvajamo izložbu „Jasenovac – pravo na nezaborav”, januara 2018. u Njujorku u Ujedinjenim nacijama, otvaranje hebrejskog centra u Beogradu, kao i srpsko-jevrejskog centra „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj” u Jerusalimu, 2019. godine.

U Zborniku Fakulteta dramskih umetnosti br. 17 (2011) objavljen je njen rad Organizacija i trendovi međunarodne kulturne saradnje – Francuska, Slovenija, Ruska Federacija i Srbija, koji je preuzeo i časopis Izazovi evropskih integracija. U okviru konferencije „Menadžment kulture i medija u društvu znanja”, novembra 2011. godine Vjera Mujović učestvuje na doktorantskoj sesiji na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na Fakultetu dramskih umetnosti, 2013. godine, održan je nacionalni naučni skup sa međunarodnim učešćem „Menadžment dramskih umetnosti i medija - izazovi XXI veka”, na kome ima referat Strategije povezivanja i partnerstva u funkciji medijske reprezentacije srpskog kulturnog identiteta u EU. Iste godine, na V međunarodnoj naučnoj konferenciji „Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu” koju organizuje Institut za međunarodnu politiku i privredu, Mujovićeva participira radom na temu Medijska reprezentacija i odnosi s javnošću Kulturnog centra Srbije u Parizu. Na VI međunarodnoj naučnoj konferenciji „Diplomatija i kultura Srbije: stanje i perspektive” 2015. godine, koju organizuje Institut za međunarodnu politiku i privredu, referiše na temu Značaj dijaspore u kulturnoj diplomatiji Srbije.