U Srbiji vlada histerija zbog GMO hrane!
GMO histerija i dalje traje! Da bi postala članica Svetske trgovinske organizacije (STO), naša država mora da dozvoli promet genetski modifikovanih proizvoda na teritoriji Srbije.
shutterstock
No, naš zakon to ne dozvoljava. I dok resorno ministarstvo najavljuje formiranje saveta za bezbednost hrane koji bi doneo odluku, pobornici organske proizvodnje tvrde da bi odobrenje za GMO hranu imalo višestruke posledice po domaću proizvodnju.
Naime, od svih članica STO zahteva se trgovina bez ikakvih prepreka, a naš zakon ne dozvoljava promet GMO hrane. Zato iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju formiranje saveta za bezbednost hrane, koji će doneti konačnu odluku, a na osnovu mišljenja stručnjaka iz oblasti ishrane, medicine i farmacije.
- Ako želimo u STO, moramo neke stvari da ispunimo. Ali je pre svega važno šta misli struka i šta misle država i narod o tome, to je najvažnije. Veoma je važno da mi ovde ne pogrešimo jer samo jednom imamo pravo na odluku, ne dva puta u ovom slučaju - istakao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, za RTS.
Istovremeno, ministar trgovine Rasim Ljajić za „Alo!” poručuje da Srbija mora biti članica STO.
SAD glavni pobornik
U proizvodnji GMO hrane prednjači Amerika, a za njom su Brazil, Argentina i Indija. S druge strane, u Evropi ova hrana ima mnogo protivnika, pa je čak 19 članica EU zabranilo njen uzgoj, a dozvolilo promet. Kod nas pak genetski modifikovani organizmi ne smeju ni da se gaje niti prodaju. To ipak ne sprečava nelegalni uzgoj, pa je fitosanitarna inspekcija samo prošle godine utvrdila da se na deset hektara u Mačvi i Sremu sadi genetski modifikovana soja.
- Mi svakako treba da budemo članica STO, ali ovde ne može da se vodi nikakva rasprava od histerije koja postoji. Suština je da mi imamo takav zakon da može da se izbriše odredba o zabrani prometa GMO hrane jer to zabranjuju pravila STO, ali da taj promet faktički onemogućimo. Naime, da nema zabrane prometa GMO hrane, ali da se postave takvi uslovi da taj promet faktički bude onemogućen. To treba mi da uradimo i pretpostavljam da će se tako nešto i uraditi - objašnjava Ljajić i zaključuje da bi bila ogromna šteta da ne budemo članica STO.
Iako protivnici GMO hrane tvrde da ona ima štetan uticaj na ljudsko zdravlje, genetičar Gordana Šurlan Momirović poručuje da to nije tačno.
- Dokazano je da genetički modifikovane biljke nisu štetne i nisu otrovne, a koriste se više od 20 godina za ishranu stoke i ljudi koji koriste tu stoku u ishrani. Genetski modifikovani organizmi će se u budućnosti koristiti. Jedan primer za korišćenje u velikoj, masovnoj upotrebi to je veštački insulin - navodi Gordana Šurlan Momirović.
S druge strane, da bi zeleno svetlo za GMO hranu značilo ekonomske gubitke domaćoj proizvodnji smatraju pobornici organske proizvodnje.
- Mi smo veliki izvoznik semena. U slučaju da dozvolimo GMO, pošto nemamo proizvodnju GMO semena, mi ćemo najednom postati uvoznici, što će reći da ćemo sva sredstva i podsticaje davati za seme - objašnjava Nada Mišković iz „Srbija organike”.