U najboljem slučaju izgubićemo 1,5 miliona stanovnika, najgori scenario je STRAVIČAN!

Za četiri decenije polovina stanovništva u Srbiji biće penzioneri, tačnije svaki drugi imaće krštenicu staru 65 leta. U odnosu na današnji prosek, to će biti za 22 godine više, a prema istim prognozama, 2060. godine na ovim prostorima živeće za petinu manje stanovnika. Migracije ljudi iz sela u grad, starenje stanovništva i odlazak mladih u inostranstvo glavni su problemi s kojima se susreću sve zemlje našeg regiona. Da li se, i na koji način, može sprečiti ostvarenje ovih predviđanja?

Za demografa Vladimira Nikitovića iz Instituta društvenih nauka, odgovor na ovo pitanje je jednostavan - mi bismo voleli da nas nema sve manje i da ne starimo, ali smo svesni toga da je to praktično nemoguće.

- Možemo, međutim, da utičemo na to da se ovaj proces uspori - kaže naš sagovornik. - Mere koje država preduzima su pozitivne, ali, i prema najboljem mogućem scenariju, možemo očekivati da će se broj stanovnika u narednim decenijama smanjiti za milion i po do dva miliona. Sve mere podrške porodicama sa malom decom su dobre, ali se ne smeju oslanjati samo na novčana davanja i ne smeju se koristiti u dnevnopolitičke svrhe.

Francuska i Velika Britanija su daleko odmakle u tom pogledu i stvorile povoljan ambijent u kome je položaj žena na tržištu rada stabilan. Mi smo, čini se, daleko od toga. Kod nas ne bi trebalo samo stabilizovati položaj žena na tržištu rada, već moramo da radimo i na emancipaciji muškaraca i da povećavamo njihovu ulogu u domaćinstvu.

Nikitović navodi da razvijene zemlje ovaj problem rešavaju privlačenjem radne snage iz drugih zemalja, ali se one mogu pohvaliti ekonomskom i institucionalnom stabilnošću, koju mi nemamo. To je garant sprovođenja demografskih strategija i mera.

- Sa istim problemom se suočava čitava istočna Evropa, i ne zna se u kojoj zemlji je situacija lošija - objašnjava on. - Ljudi odlaze u inostranstvo radi bolje zarade, ali je problem što danas tamo zasnivaju porodice, njihova deca se ne vraćaju, što se ranije nije dešavalo. Dostupnost tržišta rada Evropske unije preko noći je odvela milion i po Bugara, a slično je u Rumuniji i Hrvatskoj. To je ono sa čim ćemo se mi tek suočiti u narednom periodu.

U kabinetu ministra za demografiju i populacionu politiku naglašavaju da je proces demografskog starenja naročito intenzivan poslednjih godina.

- Udeo starijih od 65 godina je dostigao 19,6 odsto, dok je mlađih od 15 godina 14,5 procenata - kažu u kabinetu. - Postotak onih koji su između 15 i 65 godina je 66 odsto. Demografsko starenje podrazumeva menjanje odnosa mladog i starog stanovništva u korist starog. Na ovaj proces utiče smanjenje smrtnosti, a reprodukcija stanovništva na istom nivou nije dovoljna. Dalje starenje je neminovnost, a nivo fertiliteta, mortaliteta i migracija, posebno mladih, u budućnosti će određivati njegov intenzitet.

Kako naglašavaju u kabinetu ministarke Slavice Đukić Dejanović, ljudi koji se presele iz sela u grad najčešće se prvi odluče i za put u inostranstvo. Država je već preduzela mere u cilju odgovora na ove izazove, jer su migracije fenomen koji ne može da spreči nijedna država.

- Sve mere i aktivnosti moraju da budu realizovane na svim nivoima odlučivanja, od nacionalnog do lokalnog - kažu nadležni. - Formiranjem Koordinacionog tima za prađenje tokova u oblasti ekonomskih migracija pokazuje se spremnost države da organizovano deluje.

Opstanak sela

Projekti koji su sufinansirani putem javnog poziva u poslednje dve godine, a koje dolaze iz kabineta ministarke Đukić Dejanović, usmerene su na opstanak i oživljavanje sela. Izdvojen je novac za kupovinu seoskih kuća u okolini Sombora i Apatina, izgradnju pet stanova u Crnoj Travi, kupovinu poljoprivredne mehanizacije, opreme za pčelarstvo, plastenike, drugih poljoprivrednih kultura i stoke. Tu su i mere kojima se podstiče zapošljavanje mladih bračnih parova i majki sa sela.

Najstariji Crnotravci

U Srbiji, prema popisu 2011, bilo je 18 naselja sa isključivo starim stanovništvom, gde je 100 odsto starije od 65 godina, a u 2017. broj takvih naselja se povećao na 43. Reč je o malim naseljima na pragu gašenja. Prema statistici, najstariji su stanovnici Crne Trave, Gadžinog Hana, Rekovca, Svrljiga, Ražnja i Babušnice. Najmlađi su u Preševu, Tutinu, Bujanovcu i Novom Pazaru.