Milica (13) živi sa 3.000 dinara mesečno u trošnoj kući, brine o bolesnom ocu i iznemogloj majci, ali ne odustaje od svog sna...

I dok će mnogi mališani dočekati ovaj praznik u toplom domu, trinaestogodišnja Milica Vučković provešće ga u trošnoj kući, brinući o bolesnom ocu i iznemogloj majci. Njihova kuća u selu Bumabrevo brdo udaljena je četiri kilometra od glavnog puta, a do praga porodice Vučković kad padnu prve kiše ne može se ni traktorom.

"Prokišnjava na nekoliko mesta, ali krpimo i stavljamo šerpe svuda po kući. Kad je leto onda je sve drugačije, ali kad dođu hladni dani sa kišom i snegom mnogo nas je strah da se kuća ne uruši. Ali, sve to podnosimo nekako, jer tata je bolestan i onda je njegovo zdravlje najpreče nemam vremena ni da pomislim na nemaštinu", kaže ova hrabra devojčica za RINU.

Na njenim nejakim plećima je mnogo briga, ali ipak odličan je đak i vrlo uspešno pohađa i muzičku školu.

"Ona sve sama uči, nema od nas dvoje niko ništa da joj pomogne. Bistra je, pametna i dobra devojčica i to je naš najveći poklon i nagrada na ovaj veliki praznik Detinjci. Postoji taj običaj da deca danas nešto daruju roditeljima, naša Milica nama čini svaki dan", rekla je majka Stanica sa suzama u očima.

Otac Novica teško je bolestan i imao je nekoliko operacija. Nakon toga više nije potpuno sposoban za rad, ali ipak se bori koliko može. Njegovu napaćenu dušu pored starog šporeta na drva, greje i Miličina muzika dok svira violinu, a u ovoj kući svega nedostaje, osim ljubavi i topline.

"Zadnjih nekoliko meseci živimo samo sa 3.000. Mnogo je teško, ali borimo se kako moramo. Samo da smo svi zdravi, pa će svega biti", kaže Stanica.

Iako živi u teškim uslovima Milica se nijednom nije požalila, a sva ta nemaština i briga koja je njenim vršnjacima potpuno nepoznata, za nju je svakodnevica. Ipak, ova devojčica ne odustaje, vredno i marljivo uči, jer zna da će se njena upornost i želja da roditiljima pruži bolje uslove za život jednog dana i ostvariti.