MI NI NE ZNAMO ŠTA KUPUJEMO Tržište je preplavljeno ovom "lažnom" namirnicom, obratite pažnju jer je i deci dajemo

Potrošači najčešće ni ne znaju da umesto domaćeg kupuju razne mešavine minimalnog kvaliteta.

Kako najlakše da otvorite teglu
Kako najlakše da otvorite teglu, Foto: Printskrin

 

Tržište preplavio jeftin med iz Kine.

Pročitajte još

– Potrošači najčešće ni ne znaju da umesto domaćeg kupuju razne mešavine minimalnog kvaliteta

Evropskoj uniji danas se može poručiti iz Kine med po ceni od 1,4 evra za kilogram, što je neuporedivo jeftinije od proizvođačke cene pravog, kvalitetnog meda. Uslov je da kupac poruči najmanje jedan šleper ovog meda transportovanog u buradima od 300 kilograma, rekao je za „Politiku” Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

On kaže da meda iz Kine trenutno nema u Srbiji što ne znači da ga možda neće biti.

– Biće ga onda kada se falsifikatorima bude više isplatilo da ga uvoze iz te zemlje. Ovako, sada umesto nekad dominantnih plagijata od glukozno-fruktoznog sirupa prave lažni med od čistog šećera, jer je jeftiniji – ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, tržište mnogih evropskih država preplavljeno je kineskim medom, to jest uglavnom mešavinama više vrsta meda. Ovakvo stanje praktično je postala konstanta na evropskom tržištu gde je, pre nekoliko godina, zabeležena minimalna cena kineskog meda od 0,9 evra po kilogramu.

Imamo primere sa Hrvatskog tržišta gde se na deklaracijama može videti da je u teglu spakovan med iz više zemalja. Nekada i iz čak deset. On je najčešće minimalnog kvaliteta koji se zahteva propisima, ali daleko iza izvornog domaćeg meda – kaže Živadinović. Tako, recimo u ovom medu dijastaza, mera prisustva pčelinjeg enzima u medu, iznosi osam jedinica, a u domaćem može biti 12, 15 pa i znatno više od 20.

Hrvatska ima velike probleme u ovom sektoru. Mediji su objavili da je u odnosu na 2015. broj pčelara smanjen za 41 odsto, a košnica za više od trećinu, što govori da su ovaj posao u tom razdoblju napuštali oni s manjim brojem pčelinjih društava.

Prema pisanju „Jutarnjeg lista” i Hrvatska prati trend porasta stavljanja na tržište meda iz drugih zemalja, posebno Kine. Kina je uz EU najveći svetski proizvođač meda. Ali, bez obzira na to pčelari tvrde da tako nisku proizvođačku cenu nije moguće postići ako se poštuju principi pravilne proizvodnje meda u kojoj nastaje kvalitetan proizvod.

Spekuliše se da do ovako jeftinog meda ta zemlja dolazi tako što pčelari vrcaju nezreo med koji se nakon toga u industriji dorađuje. Suština je da u ranoj fazi med ima više enzima, ali takođe i vlage koja se posebnim metodama isušuje tako da se može dobiti proizvod minimalnog kvaliteta. Svakako, to nije vrhunski med koji je sazreo na prirodan način.

Zbog sve većih problema u pčelarstvu Evropska unija će u cilju spasavanja ovog sektora, koji zapošljava sve manji broj ljudi, od 2020. do 2023. izdvojiti 240 miliona evra, što je za 11 odsto više nego u prethodnom trogodišnjem periodu. Svaka država ima zadatak da izradi svoj nacionalni program podržano od EU iz čijeg će zajedničkog budžeta dobiti 50 odsto novca za pospešivanje proizvodnje meda.

– Svaka država u Evropi ima dobar i kvalitetan med. Sporno je to što se on mnogo uvozi, pa se pčelarima više ne isplati proizvodnja. Recimo, Nemačka proizvodnja pokriva svega 20 odsto domaćih potreba. Preostalo uvezu da bi nadoknadile nedostatak. I još 100 odsto preko toga što prepakuju i dalje izvoze – objašnjava Živadinović i dodaje da proizvodnja generalno pada i da je Nemačka, pre dvadesetak godina, proizvodila 50 odsto svojih potreba za ovim proizvodom. Razlog je to što se usled pada cena i uvoza ne isplati biti pčelar u ovoj zemlji, jer mladi ljudi generalno ne žele da se bave ovim poslom.

Živadinović iznosi računicu prema kojoj nabavna, to jest proizvođačka cena meda ne može da bude ispod 2,5 evra u proseku. Vrlo često, kaže, imamo situaciju da je niža. Kao sada sa suncokretovim medom kome je cena pala na dva evra, što je neodrživo za proizvođače.

– Tu nas ugrožava Ukrajina koja ima velike količine tog meda i koja snižava cenu ovog izuzetno kvalitetnog meda – objašnjava Rodoljub Živadinović.

Heljda, suncokret, pa sto praznih mesta

Prema istraživanju o antioksidativnim svojstvima meda ubedljivo najkvalitetniji je heljdin koga u Srbiji, nažalost, nema dovoljno.

– Rusi ga imaju dosta, mi ne. Možda malo u tragovima u livadskom medu, tamo gde raste heljda. Sledeći je suncokretov med, pa sto praznih mesta i svi ostali – kaže Rodoljub Živadinović.

Povezane vesti

  • Korisnik: Sindi
    02/12/2019 - 06:12
    Kinezi su najuspesniji falsifikatori meda u svetu.Nemci to znaju Ali cak I njihove laboratorije koje su naj savremenije nisu u stanju da otkriju falsifikat.Zmaju samo da se po ceni za Koji ga kinezi prodaju me isplati no transport.
  • Korisnik: rokaj
    01/12/2019 - 13:51
    nasi prave od kukuruznog brasna I secera preplavljeni pijaci .
  • Korisnik: zoran52
    01/12/2019 - 10:02
    pa to isto važi i za proizvode iz EU,nije isti kvalitet za istok i zapad,primer prost,milka,nestle,nivea i drugi proizvodi za istočni blok su treće klase jer mi moramo jesti lošiji kvalitet jer smo siromašni, sad se setili a to rade sa nama kao sa zamorčićima već 30 godina. A tek sa lekovima.
UČITAJ JOŠ KOMENTARA

                            

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi