Telefon Hitne pomoći neprestano zvoni, građani se javljaju sa istim problemom - Mladi životi su u pitanju

Ni slutili nismo, mi u Srbiji, a ni stanovnici celog sveta da će nas "nevidljivi neprijatelj" napadati gotovo celu godinu.

ANKETA: Da li poštujete mere koje je propisao Krizni štab?

Ubrzo je krenuo policijski čas, zabrana kretanja, rad od kuće, specifičan plan rada trgovina, tišina koja je okovala ceo grad, državu, a onda i zemlju.

Ulice su postale puste, penzionerima je zabranjen izlazak jer su tada bili prepoznati kao najrizičnija grupa koja u slučaju zaraze koronom rizikuje sigurnu smrt.

Naime, ovih dana je Hitna pomoć dobijala mnogo poziva mladih ljudi, kao i njihovih roditelja, a problem je bio isti - pokušaj samoubistva.

Dok smo kolektivno posvećivali pažnju starijima, na margini su ostali mladi ljudi potpuno zbunjeni i zatečeni ovom situacijom. 

Zanemarili smo donekle jednu generaciju koja raste i oblikuje svoju svest u godini koju je obeležila pandemija.

Ukinuta su im okupljanja, proslavu mature neki učenici nisu imali, rad u školama je bio prekinut i prebačen na onlajn sistem, a taj princip se nastavio i ove godine pa je učenje od kuće praćenjem nastave na TV programu postao nova realnost svakog đaka.

U ranim tinejdžerskim godinama pa sve do adolescentskih, ljudska psiha je veoma ranjiva i na stres reaguje burnije nego što to čine starije osobe.

Doktor psiholoških nauka i klinačar Radomir Čolaković ističe da su mladi u nezavidnoj situaciji u ovom stresnom periodu.

- S obzirom na godine i adolescentski uzrast, kod omladine je svakako prisutna razvojna kriza, a kao drugo mladi imaju jedan destruktivni koktel sastavljen od različitih kriza kao što su: kriza identiteta, odrastanje, ulazak u svet odraslih, ljubavni problemi, školski problemi, a sada i na sve to situaciju sa koronom koja je sve nalila dozom dodatne gorčine - objašnjava Čolaković.

Pojam koji uz mladost ide je energija, a trošenje iste je sada zbog mera bezbednosti donekle reduciran, pošto su klubovi i veliki skupovi zabranjeni, kako bi se minimilazovale šanse transmisije virusa.

- Mladi su zasigurno izgubljeni, ograničava im se kretanje što je u potpunosti opravdano trenutnom situacijom. Socijalni kontakti su razređeni, fizička distanca, a ne socijalna (to je navodi sagvornik pogrešan termin) je preporučena i oni se u određenoj meri otuđavaju jedni od drugih. Posledice socijalnog distanciranja kod mlade ličnosti mogu da budu: socijalna bojažljivost, nesigurnost, nisko samopouzdanje, anksioznost i depresija. Nemaju gde da istroše energiju. Škola kao škola je na neki način zadržala svoju svhu, ali vidno izmenjena. Deca kod kuće prate nastavu frustrirana su i to utiče na raspoloženje. Mladi postaju anksiozni i depresivni, zabrinuti za svoje starije, ali i za sebe - ističe sagovornik.

On smatra da je pogubno to što u školstvu, a u potpunom skladu sa situacijom koja je zadesila čovečanstvo, nije uveden čas na kojem će psiholog ili pedagog posvetiti svoje vreme deci i razgovarati sa njima o svim problemima koje ima korona zadaje.

- Psiholog bi trebalo da drži predavanje o koroni, zaštiti od virusa, razgovara sa decom o problemima koje imaju, a koji su pojačani usled pandemije. Kakve dileme lome mlade, a onda ih savetima usmere da te nelagode reše - kaže Radomir Čolaković.

On smatra da su deca u određenoj meri zaustavljena u razvoju.

- Na neki način im je zaustavljen socijalni razvoj, a to dovodi do formiranja raznih kompleksa, razvijanju anksiozne tendencije. Smatram da je potrebno da se u njihovom školovanju redovno uključe psiholozi. Psiha mladih je patoplastična, to znači da su oni ranjivi tako da sve ove informacije/poluinformacije proživljavaju na jedan dramatičan način. Reč je o uzrastu dece koja idu u sredju školu u periodu od 14. godine pa sve do 25. To su ljudi koji još nisu ni veliki niti su mali. Bombardovani su različitim vestima u kojima se ne snalaze nužno - kaže psiholog. 

Posledice koje, maltene, godinu dana pandemije može da ostave na čoveka zavise od same ličnosti.

- Ako osoba ima psihičke probleme, a mladi ih u velikoj meri imaju, to može samo da se razbukta i da u budućem periodu dođe na naplatu. Ako se ovo prouduži, nije isključeno da se veliki broj ljudi emotivno "poljulja". Anksiozno/depresivne  tendecije su u ovom periodu vrlo izražene kod mladih, a da li će se razviti nove fobije ili poremećaji kod njih to nije lako predvideti, ukoliko se ne razgovara sa pojedincem i ustanovi o kakvom tipu ličnosti je reč - rekao je Čolaković.

- Mislim da mladi, a oni to u velikom broju slučaja već jesu, treba da budu informisani o trenutnoj situaciji u kojoj se čovečanstvo nalazi. Zadatak roditelja je da sa decom razgovara - rekla je Janković.

Pristup detetu je od krucijalne važnosti, kako ono ne bi razvilo fobije i počelo da se povlači u sebe.

- Važno je kako roditelji reaguju. Ukoliko roditelj pred decom ima panične ispade i priča sve negativne sadržaje koje su čuli na medijima dete će prekopirati to ponašanje. Ne treba raditi terapiju ventilacije pred mlađima. Važno je zadržati optimizam i vedar duh kako bi se deca ugledala na nas i sama postala bezbrižnija -ističe sagovornica.

Aleksandra Janković kaže da je važna povratna informacija između roditelja i profesora.

- Svi ljudi koji rade sa decom treba da budu fleksibilni. Stariji treba da imaju razumevanja. Treba da razgovaraju sa decom - zaključuje Aleksandra Janković.