Sulejman iz Mitrovice promenio veru i postao Dušan! Nećete moći da se načudite nakon što pročitate njegovu životnu priču

Rođen je kao Sulejman Muratović u Kosovskoj Mitrovici, 19. marta 1998, u muslimanskoj porodici, kada je na Kosovu već uveliko buktalo neprijateljstvo.

 

Odmalena se interesovao za pravoslavlje, oduvek su ga, kako kaže, oduševljavale pravoslavne crkve i manastiri, a da se krsti po pravoslavnim običajima, odlučio je nakon što mu je otac ispričao da njihova porodica vuče korene od srpske dinastije Kotromanić i da su njegove pretke Turci na silu preveli u islam.

 

- Pre svega, ne volim kad ljudi kažu „prešao“! Nisam prešao, nego sam se samo vratio gde su nam preci stali, pošto su tada bila teška vremena ili biraš stradanje za Hrista i za veru ili nasilno primanje islama. Pravoslavlje me privlači još od osnovne škole. Već u nižim razredima počeo sam da čitam pravoslavne časopise, i da posećujem Crkvu Svetog Dimitrija u našem gradu, a kasnije i da odlazim u manastir Banjsku. U tom manastiru sam se i krstio 8. maja 2016. Osetio sam Božji priziv, u meni se probudio Duh Sveti - kaže za „Alo!“ Dušan i dodaje da su preci njegove porodice bili među najstarijim pravoslavnim Srbima na prostorima tadašnje Kraljevine Bosne, kao i da s očeve strane vuče korene od srpske dinastije Kotromanić.

Mladić iz Kosovke Mitrovice ispričao je da je ime Dušan izabrao po srpskom caru Dušanu, a prezime po dinastiji Obrenović, dok je za krsnu slavu izabrao Svetog Jovana, jer je on krstio Hrista. Porodica ga je, kako kaže, podržavala uvek u svemu, kako sestra, tako i otac.

 

Međutim, Dušanov izbor nije naišao na odobravanje svih, naročito ne Albanaca s Kosova.

 

- Pa, normalno je da njima to smeta! Smeta im sve sto je kršteno, čim su nam uništili onolike svetinje i groblja. Dobacuju mi na ulici, vređaju me, ogovaraju, kleveću, govore mi: „Šta će ti to u životu“, a jedan stariji muškarac mi je čak pretio nožem. Govore mi: „Gde si, Suljo? Šta radiš, Suljo?“. Šta da im kažem na to, kad znam da nije dobronamerno, jer znaju da nisam više Sulejman. Dobacuju mi često! Najgore je od svega je to što moje krštenje smeta i pojedincima iz grada koji su pravoslavci. Kažu: „On nema društvo“, „On je lud, ide u crkvu“. Srećom, takvi su u manjini, jer uglavnom me svi podržavaju, govore mi: „Svaka čast, brate!“ - kaže Obrenović.