Sukat Šalom kod Knez Mihailove

Plan za njenu izgradnju odobren je 1923. godine, a sam objekat sagrađen je u periodu od 15. maja 1924. godine do 27. novembra 1929. godine. Objekat je do 1941. godine služio kao zgrada Srpsko-jevrejske crkvene opštine aškenaskog obreda. Tokom nacističke okupacije Beograda, njena autentična funkcija je degradirana pretvaranjem u javnu kuću, da bi joj nakon rata bila vraćena funkcija sinagoge, namenjene obema verskim kongregacijama beogradskih Jevreja.

Zgrada sinagoge je koncipirana u duhu arhitekture akademizma, sa preovlađujućim elementima neorenesanse. U elevaciji se sastoji od suterena, prizemlja, galerije, prizemlja i prvog i drugog sprata. Unutrašnjost je rešena višenamenski, kao prostor za raznovrsne aktivnosti jevrejske zajednice: verske, kulturne, prosvetne, kancelarijske i stambene. Ovakva višenamenska koncepcija objekta zasnovana je na verskom i društvenom kontekstu sinagoge, koja treba da objedini tri osnovne funkcije: mesto religijske službe jevrejske kongregacije, mesto namenjeno edukaciji i sastancima jevrejske zajednice. U suterenu je smeštena košer kuhinja sa trpezarijom, kao i pomoćne prostorije. Centralni prostor prizemlja sa galerijom je u simboličnom i verskom značaju primaran, kao mesto namenjeno verskom obredu. Bočno, odvojene zidom od verskog prostora, nalaze se kancelarije, učionica i sala za sednice. Na prvom i drugom spratu raspoređene su stambene prostorije. Molitveni prostor je podeljen sa dva niza stubova, koji nose ophodnu galeriju. Frontalna fasada je koncipirana skladno i simetrično, a dekorativni akcenat je na zabatu krova, gde je u okulusu smešten Davidov štit - šestokraka zvezda. Centralni deo fasade zauzimaju četiri izdužena i polukružno završena prozora, koji se prostiru u zoni prizemlja i galerije. Utisku svečanog i ceremonijalanog karaktera sinagoge doprinosi i široko trokrako pristupno stepenište u zoni suterena i prizemlja, ukrašeno jednostavnom balustradom sa dva kandelabra. U stilskoj i prostornoj formulaciji stepenište predstavlja reminiscenciju francuskog klasicizma, odnosno severne fasade Malog Trijanona u Versaju.

Molitvena sala namenjena verskom ritualu je suštinski deo sinagoge. Hehala sinagoge Sukat Šalom je longitudinalnog oblika i smeštena je u nivou prizemlja i galerije. Orijentisana je u pravcu istok-zapad i podeljena sa dva niza osmostranih slobodnih stubova sa dekorativnim kapitelima. Ovi stubovi, koji imaju ujedno estetsku, simboličnu i konstruktivnu funkciju, nose ophodnu galeriju. Tavanica je kasetirana i dekorisana floralnom bordurom. Najsvetiji i ujedno najdekorativnije izveden deo je aron hakodeš, smešten na istočnom zidu hrama. U njemu su smešteni svici svetih knjiga aškenaskih i sefardskih Tora i Starog zaveta.