Srpski stručnjak objasnio sve što treba da znamo o imunizaciji
Čak i loše vakcine mogu izazvati vrlo malo problema u poređenju sa ostalim lekovima. Aspirin ima mnogo veće šanse da izazove nepoželjene posledice nego bilo koja vakcina u upotrebi.
Tanjug/AP
Ovo kaže dr Miloš Babić, poznati neurobiolog i molekularni biolog iz San Dijega, gde godinama, između ostalog, ispituje i procese nastanka vakcine.
ANKETA:
Da li ćete se vakcinisati protiv koronavirusa?
Na pitanje kako da građani Srbije znaju koja je vakcina najadekvatnija za njih i po kom kriterijumu da biraju, dr Babić ističe da trenutno postoje samo dve kategorije građana za koje se mogu dati jasna upozorenja.
- Prvo, ljudi sa teškim alergijama - oni koji su bili u bolnici zbog anafilakse i koji moraju da sa sobom svuda nose injekciju adrenalina - ne smeju da prime "Fajzer-Bajontekovu" vakcinu. Drugo, osobe koje pate od autoimunih bolesti treba da konsultuju svog lekara specijalistu u vezi sa izborom vakcine. Za sve ostale više je problem dostupnosti nego vrste vakcine. Vakcine će do nas verovatno dolaziti postepeno, u skaldu s tempom proizvodnje, što znači da ljudi rizikuju infekciju ako čekaju neku određenu vrstu vakcine. Ja bih, da živim u Srbiji uzeo prvu do koje mogu da dođem - dok god je njoj potvrđena efikasnost i dozvoljena upotreba od strane Evropske zdravstvene agenicje i našeg ALIMS - kaže dr Babić.
Kako ističe, pojedini naučnici izražavaju bojaznost, jer su vakcine napravljene suviše brzo.
- Vakcine su proizvedene brzo, pre svega, zbog ogromnog ulaganja novca. U normalnim uslovima imate postepene studije koje se vuku godinama, sa sporom regrutacijom volontera. Ovaj put su uložene milijarde ili desetine milijardi dolara u stvari koje se inače mere u desetinama ili stotinama miliona dolara. Dakle, doslovno deset do sto puta skuplje nego što je normalno, da bi se brzo regrutovali učesnici u studijama i organizovali ogromni internacionalni centri za istraživanje. Ovde ima vrlo mnogo stvari koje su uopšte urađene na brzinu. SARS-CoV-2 je vrlo blizak srodnik virusu SARS-1 i MERS, koji su decenijama predmet istraživanja. Da nije bilo podataka koji su mukotrpnim radom godinama otkrivani o ovim prethodnim koronavirusima i zatim samo potvrđeni u novom, čekali bismo vakcinu još godinu ili dve minimalno, čak i uz ogromno ulaganje - kaže neurobiolog.
- Problem sa celom ovom postavkom, kako kaže dr Babić, je što se u sitne niti raspravlja o svakoj negativnoj mogućnosti, a ne uzima u obzir koji su rizici odbijanja vakcine. U ovom slučaju, to su rizici koji dolaze sa infekcijom. Virus je sada endemski i svi ćemo mu biti izloženi pre ili kasnije. Rizici usled infekcije virusom - smrt, trajna oštećenja srca, bubrega, pluća, rizik da se virus prenese nekom članu porodice koji zatim umre - sada su dobro poznati, i dobro izmereni, i daleko su veći nego rizici koje nose najgore vakcine u istoriji - kaže on.
- Nove vakcine protiv kovida bi morale da budu stotinama puta lošije od najgorih ikada zabeleženih pre nego što bi rizik od primanja vakcine postao veći od rizika koje nosi virus - isitče dr Babić.
- Treutno, na osnovu praćenja titra antitela, procene su da bi imunitet stečen vakcinacijom trebalo da traje makar godinu dana, verovatno više godina. Kod onih koji su preležali virus se dokumentuje sve više slučajeva ponovne zaraze, tako da nije jasno koliko takav imunitet traje i koji procenat rizijuje rezinfekciju. Da li će biti razlika u trajanju imuniteta izneđu različitih vakcina, to je vrlo teško predvideti - ističe dr Babić.
Dr Babić ističe da u neku vrstu normale možemo da počnemo da se vraćamo kada dođemo do oko 80 odsto ukupne otpornosti.
- Ovaj broj se svodi na broj ljudi koji su preležali virus i razvili imunitet, plus broj ljudi koji se vakciniše i stekne imunitet vakcinom. Do tada, neki nivo mere će ostati neophodan - kaže on.
Pročitajte: